Ослобођење: Буре без дна. То је сликовита илустрација која се данас често користи у описима цијелог мора јединица локалне самоуправе које данас дјелују у Хрватској. Чак 429 опћина, 127 градова и 21 жупанија укључујући и Град Загреб чини ту мрежу администрације на локалној разини. Но, у данима кризе и у склопу напора да се срежу сва непотребна трошења из државног буџета, Влада РХ одлучила је преиспитати могућност шпарања и у том подручју.
Премда још неслужбено, најављује се укидање 150 опћина, углавном оних чији су приходи недовољни за функционирање без дотација из државне касе. Приходи многих од ових опћина су такви да сами не могу зарадити ни за плаће властите опћинске администрације а камоли финанцирати неке пројекте од јавног интереса. Такве опћине издржава држава. Али, због огромног дефицита овогодишњег државног прорачуна, држави је сада неиздрживо да и даље плаћа рачуне опћина у којима су трошкови пуно већи од прихода.
Планови
Потпредсједница Владе Ђурђа Адлешић открила је планове о укидању трећине опћина али тек након анализе о њиховој учинковитости коју ће на јесен израдити радна група. Јавност ове најаве поздравља. Све су чешће оцјене да је за малу државу као што је Хрватска велики трошак издржавати безброј малих и непотребних опћина.
Сви подржавају реформу, али…
У причи о опћинама као занимљивост наводи се податак да је Хрватска 1991. године имала 102 опћине и 70 градова, док је данас опћина готово пет пута више, знатно је подебљан и број градова. Нема те државе на свијету која може хранити толику локалну администрацију, кукају "обични" грађани. Забринути су и политичари. Наводно су запослења у опћинама у којима поједине политичке странке држе власт идеална могућност за удомљавање њихових локалних страначких чланова и фанова. На ријечима сви су јединствени, подржавају реформу локалне самоуправе због штедње итд. Али, инсистира се на јасним и објективним критеријима финанцијске исплативости. Опорба се отворено прибојава да ће се резати управо оне опћине у којима су опорбене странке на власти. Опћинске администрације првенствено требају бринути о грађанима који у њима живе а не о себи самима. Но ова тематика је у другом плану јер је сада приоритет судбина запосленика у опћинама које ће евентуално бити укинуте а на које, како се истиче, у коначном приједлогу о резању прекобројних чиновника на локалној разини надлежни неће заборавити.
Правих гутача новца, како их се назива. Али има незадовољника а то је Хрватска удруга опћина. Изјаве о укидању трећине опћина, из ове Удруге назвали су – неозбиљним. Како су приопћили, такве најаве "уносе немир и збуњеност међу дужноснике и запосленике у опћинама стварајући привид да су потребне анализе учињене, те да је одлука већ донесена".
Ово анализирање у надлежности је Министарства управе. Ондје су већ унапријед фрустрирани због мукотрпног посла који их очекује. У оним опћинама које морају поставити прошлост требат ће у то увјерити опћинске дужноснике и службенике. Укратко, у провођењу замисли о укидању опћина већ унапријед виде проблеме.
Према доступним информацијама, само у управним тијелима жупанија и опћина запослено је готово 14.000 људи, од тога у опћинским структурама ради њих око 3.400. У ову цифру није урачунато, на примјер, 5.400 опћинских вијећника који такођер примају накнаде из државног прорачуна и сл. Сада је дефинитивно јасно да ће до резања прекобројних опћина, потом градова па и жупанија чије постојање нема смисла, сигурно доћи.
Тренутачно је нејасно једино када и у којем опсегу.
Бизарне приче
Да их заиста има превише свједоче бизарне приче о малим опћинама које из цијеле Хрватске доносе припадници седме силе. Међу најчешће спомињаним таквим примјерима је опћина Цивљане у Далмацији. Има 137 становника и свега 6 запослених од којих чак 5 сједи у опћинској згради а плаћа начелника Опћине наводно износи 7.000 куна (око 1.000 еура).Ова Опћина, не само да не може саму себе издржавати, него ће чак четвртина државне потпоре, чија је висина ове године 2 милиона куна (око 300,000 еура) бити потрошена на плаће запослених у Опћини. Сличних примјера има више.
Оно што је заједничко свим тим извјешћима о сиромашним хрватским опћинама, то су подаци о вртоглаво високим плаћама опћинских начелника, луксузним службеним аутомобилима, мобителима и растрошним навикама.