Дневни лист: Поражавајућа чињеница која је прилично олако прошла поред наших државних парламентараца односи се на то да до сада нитко није разматрао укупно извјешће о учинковитости, односно раду 60 државних институција. Због тога нитко у држави не зна што велики број институција ради те на што троше новац. Предсједница Клуба српског народа у државном Дому народа Душанка Мајкић забринута је због чињенице да је ове године по први пут Вијеће министара доставило извјешће о раду државних институција у 2008., али умјесто да се из њега сазна што су и како радиле све институције, парламентарци су остали без договора на питање ради ли се овдје о извјешћу Вијећа министара и његових сродних тијела, или су пак у питању све институције.
"Прогутали смо тај горак залогај, али идући пут нећемо тако поступати", упозорила је Мајкић. Дакле, ове се године уопће није радило о извјешћу свих државних институција које је усвојило Вијеће министара, него тек о парцијалном документу из којег је немогуће утврдити што то раде државни службеници у неким од бројних институција. Је ли 60 тијела на државној разини превише, пита се Мајкић, поготову ако је велики број неучинковит. Ради се о заиста великој своти новца који се издваја за њихов рад, а оно што још више забрињава, наглашава Мајкић, је чињеница да у овом тренутку нитко не контролира њихов рад.
"Нико до сада није отворио ово питање. Да би се било што направило, Вијеће министара треба поднијети квалитетан материјал о свакој институцији, и то јединственом методологијом", истакнула је Мајкић, додавши како је смијешно да су неке од институција недавно умјесто извјешћа доставиле план рада.
Само 28 позитивних извјештаја
Уред за ревизију финанцијског пословања институција БиХ у свом је посљедњем извјешћу за 60 државних институција навео како је 28 добило позитивно мишљење, од чега 24 чисто позитивно и четири позитивна мишљења са скретањем пажње, а 31 квалифицирано мишљење или мишљење с резервом.
Сматра како не може разумјети да нетко не зна разлику између плана и извјешћа о раду, а додатно је забрињава и то што су неке од институција, користећи властиту методологију, заобишле најважније елементе свог пословања. Због тога се поставља питање колика је учинковитост сваке од институција, па и ако се о неким тијелима расправља на Парламенту, недостаје детаљна јединствена анализа рада свију, напоменула је Мајкић, предложивши да се убудуће поред годишњих ревизорских извјешћа паралелно објављују и извјешћа о раду. Иако каже да институције БиХ имају важну друштвену улогу те узимају значајна средства, изасланик ХДЗ-а 1990.
Божо Рајић каже да Парламент БиХ као највише законодавно тијело у земљи нема минималних информација о понашању, односно раду и учинцима институција. Због тога је нужно направити једну цјеловиту анализу рада свих ових тијела, сматра он, па макар то било и кроз пресјеке, не чекајући редовита годишња извјешћа.
"Чини се да је то подручје због политичког сукобљавања запостављено", напоменуо је Рајић, упозоривши да у институцијама постоји и проблеми попут непостојања националних паритета у неким тијелима, непокривености функција, као и назочности много вршитеља дужности. На тај је начин рад државних институција препуштен.