Институционално комуницирање у функцији је повећања транспарентности и одговорности органа власти према грађанима, што подразумијева и двосмјерни дијалог, односно отвореност власти према утицају и доприносу јавности на политику владе.
„Од отворености управе засигурно ће зависити и побољшање њеног имижа. Без успјешне интерне и екстерне комуникације нема ни успјешне јавне управе“, казала је, између осталог, стручна савјетница у Канцеларији координатора за реформу јавне управе Марина Каваз – Сиручић, говорећи о теми „Институцијско комуницирање“ на сесији Академије за политичке лидере у БиХ која је одржана у суботу (06.06) у Сарајеву. Каваз – Сиручић говорила је младим политичким лидерима о врстама комуникација у управи, те о слабостима институцијског комуницирања.
Она је упозорила да управа данас не мјери резултате својих комуникација, не проводи истраживање јавног мнијења те самим тим нема повратну информацију да ли је њено комуницирање (не) успјешно.
„Слабости институцисјке комуникације јесу и непостојање система преноса информације, али и , међу осталим, монополизирање информација“, истакла је каваз – Сиручић те додала да постоји простор за побољашање, и то кроз схватање информације као ресурса.
Будући политички лидери замјерили су управи да је трома, прегломазна те бирократизована али су и констатовали да ипак постоје видљива побољшања те су као добар примјер навели информатизацију појединих бх. опћина.
„Институцијско комуницирање“ била је само једна од низа тема којима су се бавили будући политичари који учествују у једногодишњем програму Академије за младе политичке лидере/ке у БиХ. У досадашње двије генерације у овом програму учествовао је 51 представник политичких партија из 13 бх. градова.