Вечерњи лист: Чак 13.698 година или око пет милијуна дана на боловању су провели радници у ФБиХ тијеком само једне године! До точне бројке ‘болованих’ дана у протеклој години тешко је доћи, јер жупанијски заводи за здравствено осигурање воде евиденције за различите начине, док Федерални завод за осигурање и реосигурање још увијек збараја податке за 2008. Једни броје дане, други сате, док трећи боловање броје само у новцу – у милијунима марака који се исплаћују радницима на боловању.
Према подацима из седам жупанија, ‘најболеснија’ је Зеничко-добојска. Њезини радници су тако у само једној години боловали готово невјеројатних милијун и 178.699 дана, или 3.229 година плаћених из прорачуна ЗЗО-а ЗДЖ-а. Просјечно је сваки болесник провео на боловању 32,21 дан. – Највише је боловања било у рударству – 4.518 (102.439 дана изван посла), у кожарско-текстилној индустрији 3.939 боловања са 134.308 дана, у дрвној индустрији је било 2.825 случајева са 98.980 дана на боловању – рекли су нам у ЗЗО-у ЗДЖ-а.
У Херцеговачко-неретванској жупанији су на боловања прошле године потрошили 1,173.572 КМ, а највише болесних је било у листопаду. Проблеме им је, кажу у ЗЗО-у, стварало увођење обитељске медицине, а новоизабрани лијечници нису знали имају ли пацијенти тегобе. Осигураници су им, наиме, доставили брдо налаза од приватника, али нису били ни упознати с природом посла својих пацијената.
– ЗЗО ХНЖ-а готово свакодневно проводи темељиту контролу боловања и не можемо рећи да имамо изражен проблем високе стопе боловања која оптерећује господарство ХНЖ-а. Има и оних који, унаточ чињеници да имају карцином, не желе сједити кући јер их то, тврде, уништава психички – они заправо желе радити и не ићи на боловање. Посебно је то изражено у приватноме сектору – рекао нам је гласноговорник ЗЗО-а ХНЖ-а Далибор Равић.
Западнохерцеговачка жупанија је једна од најздравијих, барем по броју одлазака на боловање. У 2008. њезини радници су провели на боловању тек 5.289 дана.
– У склопу увођења новог сустава побољшања квалитете дошли смо до рјешења којима се смањио број дана на боловању. Контролор унутар тог завода провјерава сва боловања која трају до 90 дана, а сва боловања изнад 90 дана разматра повјеренство које одлучују о продужењу боловања – рекла нам је гласноговорница ЗЗО-а ЗХЖ-а Ивана Бошњак.
И Тузланска жупанија је једна од ‘болеснијих’ у ФБиХ. Радници су у 2008. провели на боловању 1,1 милијун дана, а највећи дио ове бројке отпада управо на Тузлу.
– Нема података о томе колико друштвену заједницу стоје боловања, а за боловања дужа до 42 дана годишње рефундирамо око 8 милијуна марака или 4 посто укупног годишњег прихода овога завода. Најчешће су на боловању рудари, електричари, коксараши, кемичари те грађевински радници, али то овиси о структури производних и других дјелатности сваке опћине – рекли су нам у ТЖ-у. Наиме, до 42 дана послодавац плаћа боловање, а дуже од тога ЗЗО-и. У Посавској жупанији, као и ЗХЖ-у, радници такођер нису склони боловању. Ради се најчешће о канцерогеним и кардиоваскуларним болестима с дуготрајним лијечењем. Ипак, годишње тај издатак ЗЗО-а ПЖ-а досегне око 100.000 КМ.
– Дјелатници Електре и ТКЦ-а у Посавини заузимају водећу ставку боловања, иако се више ради о појединачним случајевима – тврде у заводу. Највећа примједба упућена је према осам мјесеци, чиме се такве врсте боловања због чекања гомилају. Подаци из ЗЗО-а ХБ жупаније говоре да су лани боловале 54 осигуране особе, које су на боловању провеле 8.809 дана. У првој категорији укупан број дана проведених на боловању (за болест) био је 7.584. На том боловању била је 41 осигурана особа, просјечно око 185 дана, а у 250 исплаћених накнада потрошено је 103.029,75 КМ. Када су у питању озљеде изван рада, накнаде су исплаћене за три особе и 540 ‘болних’ дана, исплаћено им је 19 накнада – 8.229,27 КМ, а за категорију ‘чување трудноће’ за 28 исплаћених накнада утрошено је 13.638 КМ. Комисији за процјену инвалидности при Заводу МИО ФБиХ која не засједа по шест, па и Боловања ЗЗО УСЖ-а годишње стоје више од 1,6 миљуна КМ, а само лани 1,685.748 КМ. Регистрирано је 102.779 дана боловања до 14 мјесеци, а у изнимним случајевима до 24. Доц. др.
Суад Хамзабеговић, равнатељ ЗЗО-а УСЖ-а, каже како су боловања евидентан проблем који се јавља из године у годину, с тенденцијом повећања броја радника који их траже. – Суштински проблем лежи у чињеници да лијечници боловања некад допуштају и неоправдано, што представља огроман терет како за завод, тако наравно и за оне господарске субјекте који самом чињеницом да радници не раде, свакако трпе штету. Настојимо се борити с неоправданим боловањима. Оправдана боловања смо, свакако, спремни платити и сносити трошкове – каже доц. др. Суад Хамзабеговић, равнатељ ЗЗО-а УСЖ-а.
Хамзабеговић додаје како је годишње смањење броја боловања могуће само на начин појачаних контрола завода, који ће ангажирати повјеренство лијечника који ће обавити увид у здравствене картоне лијечника који радницима издају боловања, као и установе у којима раде. Све би се радило с циљем како би се видјело јесу ли боловања била оправдана или не, ради ли се о болести која захтијева изостанак с посла, након чега ће радник бити спреман поновно радити, или је то само циљ да се неком изађе у сусрет у смислу да му се боловање одобри из неких других, а не медицинских разлога.
Податке из Сарајевске, Средњобосанске те Босанкоподрињске жупаније нисмо добили, али судећи према броју становника које имају, и у овом дијелу ФБиХ минимално се боловало 1,5 милијуна дана.