Независне новине: Економска криза која је погодила читав свијет неће заобићи ни РС чије ће ефекте осјетити цијело друштво, а њен главни удар очекује се у марту и априлу.
Ово је јуче истакнуто на завршној јавној расправи у Бањалуци о Владиним мјерама за ублажавање негативних ефеката свјетске економске кризе.
Синдикати и привредници задовољни мјерама
Ранка Мишић, предсједник Савеза синдиката РС, оцијенила је да је добро што је Влада РС кренула у предупређење негативних ефеката економске кризе. Она је казала да ове мјере дугорочно могу постићи резултат, али да осим мјера за текстилну и кожну индустрију не дјелују одмах. "У овом тренутку треба свјеж новац, а ове мјере не одговарају на питање како доћи до њега", казала је Мишићева. Према њеним ријечима, у овој години ће се водити борба за свако радно мјесто, те да је Синдикат због кризе нека права ставио на "стенд бај", али да неће дозволити укидање било којег права. Борко Ђурић, предсједник Привредне коморе РС, је казао да су привредници углавном задовољни понуђеним мјерама, али да имају техничке примједбе. Он је рекао да се привредници не слажу с понуђеним приједлогом да се скрати радно вријеме као начин задржавања садашњег броја запослених, јер то би било нерационално.
Милорад Додик, премијер РС, је казао да криза не смије послужити као изговор, додајући да се у РС очекује успоравање привредног раста, али не и рецесија. Презентујући мјере Владе, које би Народна скупштина РС требало да усвоји у понедјељак, премијер РС је рекао да су ове године у јавној потрошњи предвиђене рестриктивне мјере, док ће са друге стране у привреди бити подстицајне.
Према његовим ријечима, Влада РС ће подржавати производњу, али неће упасти у замку да финансира предузећа која су "хронични болесници", којима криза може послужити само као изговор. Као позитивну ствар која улива оптимизам и очекивања да РС неће ући у рецесију, Додик је навео реализацију великих инфраструктурних пројеката, односно почетак градње аутопутева и хидроелектрана на Босни и Бистрици.Он је подсјетио и на правовремену приватизацију "Телекома Српске" и Нафтне индустрије истичући да та средства нису отишла у јавну потрошњу и да је преостало још око 580 милиона КМ за инвестирање.
Осим инвестиција, Додик је најавио и рестриктивне мјере у јавној потрошњи, као што су плате руководилаца, смањење трошкова за канцеларијски материјал, трошкова набавке и одржавања аутомобила, те на рационализацију запошљавања у администрацији, уз побољшање ефикасности рада.
"Рестриктивна политика јавне потрошње подразумијева чврста буџетска ограничења, а укупна јавна потрошња у 2009. години треба да буде одржана на планираном нивоу до 40 одсто БДП-а и њен раст мора да прати продуктивност рада у привреди", казао је Додик.
Премијер је рекао да ће Влада РС учествовати и у контроли цијена основних животних намирница, наводећи да није логично да се цијена хљеба послије пада цијена горива и пшенице на свјетском тржишту не мијења.Александар Џомбић, министар финансија РС, казао је да је први удар кризе био у октобру прошле године.
Министар финансија је казао да је први удар на банке добро поднесен, а да су се захваљујући Инвестиционо-развојној банци задржале кредитне активности банака које данас на свјетском тржишту тешко долазе до новца.
Антон Касиповић, министар просвјете и културе РС, казао је да предложене мјере не треба схватити само као економско, "већ и као патриотско питање".