Институције управе у БиХ су до 31.12. 2008. године испуниле 32,62 посто мјера Акционог плана 1 Стратегије реформе јавне управе у БиХ.
Годишњи извјештај о напретку праћења проведбе Акционог плана 1 Стратегије реформе јавне управе, који је упућен Савјету министара БиХ на разматрање заједно са Годишњим извјештајем о раду Канцеларије координатора за реформу јавне управе, биљежи да је напредак у имплементацији мјера из Акционог плана 1 по реформским областима у односу на Годишњи извјештај 2007. године већи за 14,19%.
Највећи напредак у имплементацији у односу на 2007. годину забиљежен је у реформској област Управљање људским потенцијалима и износи 16,47%, док је најмањи у области Институционална комуникација 12,19%. У области Израда политика и координацијски капацитети проценат имплементације је већи за 15,05; у области Управни поступак 14,23; у области Јавне финансије 13,85 и у области Информацијске технологије 13,33.
Прогрес у проведби реформских мјера прати се путем тзв. индикатора прогреса (ОВИ-ја) које је за ову намјену развила Канцеларија координатора, а који представљају мјерљиве параметре помоћу који се прати и процјењује имплементација конкретне реформске мјере.
У 2008. години постао је оперативан и Фонд за реформу јавне управе, саопштено је из Канцеларије координатора за реформу јавне управе.
Амбасада Краљевине Холандије и Агенције за међународни развој и сарадњу Шведске (Sida) су извршиле прве уплате на рачун Фонда. Одјељење Уједињеног Краљевства за међународни развој (DFID) је за реализацију реформске мјере Јачања централних капацитета Вијећа министара БиХ и влада одобрило додатних 750.000 GBD у Фонд.
Фонд за реформу јавне управе у прошлој години је одборио 11 пројеката за проведбу реформских мјера из Акционог плана 1, за које је резервирано укупно 7.183.112,12 КМ, без обрачунатог пореза на додану вриједност. Одобрени пројекти укључују сва четири управна нивоа (Савјет министара БиХ, Владу ФБиХ, Владу РС и Владу Брчко дистрикта БиХ). Ниво и квалитет сарадње Канцеларије координатора са представницима Владе Федерације БиХ, Владе Републике Српске и Владе Брчко дистрикта БиХ, те институција БиХ је унапријеђен, али потешкоћа и даље има.
Највеће потешкоће су у недовољном информирању и неукључењу Канцеларије у активности измјене законских и подзаконских аката, којима се непосредно утјече на испуњење договорених реформских мјера. Друга потешкоћа огледа се у неблаговременом пружању информација потребних за праћење и извјештавање о реформских процесима. Политичка координација утврђена Заједничком платформом о начину и механизмима проведбе Акционог плана 1 Стратегије РЈУ је у 2008. била недовољна. Координацијски одбор за економски развој и европске интеграције није у 2008. разматрао проведбу Стратегије РЈУ у БиХ.
Иако је у реформи јавне управе забиљежен напредак, што је у Извјештају о напретку за 2008. годину забиљежила и Европска комисија, Канцеларија координатора дијели њено мишљење да су „потребна знатна даљња настојања ка стварању ефикасне, професионалне, стабилне, одговорне и транспарентне државне службе на свим нивоима власти.