Независне новине: Могуће је у буџету БиХ осигурати додатних 30 милиона КМ за помоћ повратницима, али представници РС то не прихватају иако то не би значило држави више прихода с јединственог рачуна, каже Драган Вранкић, министар финансија и трезора БиХ. Тврди и да у буџету треба да буде нађен новац за инвестиције "јер ако се може градити у ентитетима зашто не може и на државном нивоу".
"Подржавам одлуку о изградњи зграде Владе РС. Желим да такву зграду имају и институције БиХ. Логично би било да узмемо кредит и направимо зграду јер би сигурно годишња рата била мања од закупа", објашњава Вранкић. Одбацује оптужбе да Вијеће министара БиХ ништа не ради на проведби споразума из Пруда и истиче да је кључно питање у БиХ уставна реформа јер сада "стално имамо расправе о томе шта ко треба радити".
НН: Хоћете ли препоручити парламенту БиХ да буџет смањи за око 200 милиона КМ и сведе га на око 1,4 милијарде КМ што је оквир договорен у Фискалном вијећу БиХ?
ВРАНКИЋ: Без обзира на наше жеље и захтјеве, наша реалност је Фискално вијеће БиХ које је утврдило оквир који треба поштивати. Ми смо припремили буџет уклопљен у оквире договорене у Фискалном вијећу. Тај приједлог је прихватило Вијеће министара БиХ. Најоптималније рјешење је да се оквир прихода с јединственог рачуна не мијења. Када је у питању оквир потрошње онда га је могуће повећати за 30 милиона КМ за избјеглице. Имамо могућности да нађемо тај новац и то би било компромисно рјешење. Моје информације говоре да овај приједлог неће прихватити посланици из РС.
НН: Зашто је за РС неприхватљиво ово повећање?
ВРАНКИЋ: Једноставно не желе прихватити повећање потрошње на државном нивоу. То је више питање политичке природе него финансијске и економске. Додатних 30 милиона КМ можемо осигурати од Централне банке, дио од пренесених обавеза, а дио унутрашњом прерасподјелом.
НН: Да ли је буџет који је усвојило Вијеће министара БиХ довољан за нормално функционисање институција БиХ и испуњење услова за напредак ка ЕУ који говоре о јачању капацитета државе?
ВРАНКИЋ: Када су у питању плаће и материјални трошкови, овај буџет је довољан. Када су у питању заједничка улагања с међународним институцијама они су позиционирани, али то не значи да не могу бити већи. Проблем су инвестиције јер ако имамо 15 милиона КМ закупнине за просторе за смјештај институција онда се намеће питање капиталне изградње објеката. Раније сам рекао и понављам да подржавам одлуку о изградњи зграде Владе РС. Желим да такву зграду имају институције БиХ. У буџету се треба наћи новац за инвестиције јер ако се може градити у ентитетима зашто не може и на државном нивоу. Логично би било да узмемо кредит и направимо зграду јер би сигурно годишња рата била мања од закупа и за десет година бисмо отплатили ту зграду. Такођер, мало је редуциран пријем људи. Имамо простора за пријем око 600 особа ове године што може задовољити критерије развоја институција.
НН: Може ли се БиХ са око пола милијарде еура кредитно задужити како би био ријешен проблем повратка?
ВРАНКИЋ: Могуће је, јер је БиХ умјерено задужена земља. У овом случају се често занемарује чињеница да било која реализација тог кредита мора бити укључена у прорачун што наравно повећава његов оквир.
НН: Како ћете надомјестити приходе који ће бити умањени укидањем царина на велику групу производа поријеклом из ЕУ?
ВРАНКИЋ: Ми смо добро припремљени за смањење прихода од царина. Према нашем динамичком плану, ови ће приходи до 2013. године бити умањени за око 400 милиона КМ. Ми смо то раније акцептирали јер је укидање царина почело у 2008. години.План прикупљања прихода од индиректних пореза у 2008. години премашен је за два одсто. Остварени приходи су око 4,9 милијарди, а планирани су били око 4,8 милијарди КМ. У 2009. годни смо укључили планирано смањење од око 233.000.000 КМ од царина. Планирали смо повећање у наредној години од четири осто што ћемо и остварити јер ћемо повећати ниво прикупљања пореза, али и додатним порезима који ће се увести законом о акцизама.
НН: На које ће производе бити повећане акцизе?
ВРАНКИЋ: Главни циљ закона о акцизама јесте усаглашавање нашег сустава високотарифне робе са европским директивама. Основно повећање бит ће у области духанских прерађевина чиме ћемо остварити повећање прихода од око 220 милиона КМ. Жељели смо овим законом све произвођаче ставити у исти положај. Примјерице, законом смо предвидјели поврат акциза на лож-уље за све врсте потрошача.
НН: Како власти БиХ намјеравају ублажити посљедице глобалне финансијске и економске кризе?
ВРАНКИЋ: Ми нисмо имали финансијску кризу. У једном периоду се створила беспотребна паника, али је вријеме показало да код нас финансијске кризе није било. Када говоримо о економској кризи онда су њене посљедице у БиХ могуће у мјери у којој је наша привреда инволвирана у свјетску економију. С обзиром на то да наша привреда није много инволвирана онда је то тренутно олакотна околност.Фискално вијеће БиХ има велику улогу у креирању нашег одговора на посљедице економске кризе. Оно не треба да одлучује само колико ће бити раст прорачуна у држави него треба да усвоји елементе макроекономске политике. Фискално вијеће БиХ мора одабрати механизме за ублажавање посљедица. Примјерице, посљедице можемо ублажити резањем јавне потрошње. То није довољно да бисмо потакли привреду јер уз смањење потрошње морамо издвојити средства за потицаје, затим смањење ПДВ-а ради привлачења страних инвестиција. Гаранцијски фонд са пола милијарде КМ је јасна порука да су инвестиције у БиХ сигурне.
НН: Зашто Вијеће министара БиХ не проводи споразум из Пруда како Вам је приговорио један од његових потписника?
ВРАНКИЋ: Не мислим да не проводимо овај споразум. Донијели смо одређене одлуке и задужили институције да припреме одређене законе. Видимо да те институције раде на проведби. У неким случајевима то иде мало теже о чему свједочи проблем са законом о државној имовини. Ово је само један од примјера који говори о нужности уставних реформи у земљи. Стално имамо расправе о томе шта ко треба да ради, може ли и слично. Уставна реформа ријешила би низ питања и зато сматрам да је она кључни приоритет.
НН: Вијеће министара БиХ прошле године је имало доста скромне резултате. Да ли би његова реконструкција помогла у побољшању учинака рада?
ВРАНКИЋ: Када говоримо о прудском споразуму онда имамо оне који кажу да ништа не ваља и да га не треба проводити. Имамо и оне који граде договор. Они који унапријед одбацују нешто чему нису дали ни прилику, требали би рећи "ми се повлачимо и дајемо вама пасивну потпору да нешто покушате направити". Таква реконструкција је прихватљива опција јер мислим да је сваки договор корак напријед што је добро без обзира колико је тај корак мали. И у овом случају имамо проблем уставног устроја земље које креира одређени однос политичких снага.