Све анализе и трендови у посљедњих 20 година упућују на то да је суштина реформе јавне управе у промјени понашања и начина рада државних службеника, један је од главних закључака Међународне конференције о јавној управи и реформи администрације, која је 3. и 4. децембра одржана у Лондону.
Све администрације свијета, истакли су учесници конференције, па и оне у најразвијенијим земљама, суочавају се с проблемом неефикасности, претјеране потрошње, тромости и корупције, а финансијске кризе, развој технологије и све већа очекивања грађана, фактори су који повећавају притисак за промјеном у јавној управи.
"Прописивање правила није гаранција промјене понашања у администрацији. Потребно је направити одмак од устаљене представе о томе шта је државна администрација, почети размишљати на начин да посао у јавној администрацији није доживотан и да би се владе требале преорјентисати с непосредног пружаоца на регулатора услуга грађанима", сматра Тереза Куристин, аналитичар у Организацији за економску сурадњу и развитак (ОECD).
Искуства донатора
Кус Ришел, из Генералног директората за помоћ Европске комисије говорио је о искуствима донатора у давању новчане помоћи за развој администрација. Поновивши већ устаљену тезу да донатори пласирају новац водећи се геополитичким интересима влада својих земаља, Ришел је истакао да "ни под којим увјетима не треба дати помоћ држави која је није тражила или која није јасно артикулисала каква јој врста помоћи треба".
Сличног мишљења је и Гас О'Донел, секретар у кабинету британског премијера, који је истакао да би се администрација требала бавити и таквим стварима као што су популарисање и субвенционисање кориштења алтернативних извора енергије, јавног превоза или аутомобила са смањеном емисијом штетних гасова. У том случају би, вјерује О'Донел, администрација потврдила да је заинтересована за свакодневне, практичне проблеме и потребе грађана.
"Однос између грађана и администрације је такав да грађани од државе траже да задовољи њихове потребе, а држава настоји да те потребе промијени", казао је О'Донел, закључивши да тај однос треба преиспитати.
Међу најновијим трендовима у покушајима да се администрације широм свијета учине ефикаснијима и отворенијима, наведени су:
- индивидуализовање јавне управе, односно пораст броја државних службеника који раде по уговору и плаћени су по учинку
- потицање јавно-приватног партнерства у пружању услуга
- креирање конкурентске, такмичарске климе међу секторима унутар институције.
На конференцији је било ријечи и о корупцији у државној администрацији, на коју, према анализама годишње одлази 3% свјетског бруто друштвеног производа. Индекс перцепције корупције за 2008. годину, који је израчунао Transparency International, показао је да је најмања корупција у Сингапуру, Новом Зеланду и Шведској, док је највећа у земљама субсахарске Африке и у конфликтним азијским државама. Обзиром да је корупција двосмјеран процес, неке земље су домаћим законима предвидјеле строжије казне за даваоца него примаоца мита.
Конференцију је организовао Центар за парламентарне студије из Лондона, а међу учесницима из 22 државе свијета, био је и представник Канцеларије координатора за реформу јавне управе у БиХ.