Независне новине: Прије почетка издавања биометријских пасоша, планираног за крај идуће године, биће максимално пооштрена контрола службеника институција које издају документа, изјавио је у интервјуу за "Независне" Синиша Мацан, директор Дирекције за имплементацију ЦИПС-а. Дирекција ЦИПС-а одбројава посљедње дане, а уз додатне активности, њене послове преузеће новоформирана Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података. Мацан каже да у ЦИПС-у није било фалсификовања личних докумената, него улазних података, о чему Тужилаштво БиХ води истрагу. Истиче да ниједан службеник ЦИПС-а у томе није учествовао.
НН: Дирекција ЦИПС-а ових дана мијења назив. Какве су суштинске промјене у раду ове институције?
МАЦАН: Недавно је у "Службеном гласнику БиХ" објављен Закон о Агенцији за идентификациона документа, евиденцију и размјену података. Тим законом је практично угашена Дирекција за имплементацију ЦИПС-а која је била основана као привремена институција. Имплементација тог пројекта је завршена. Сада се формира агенција која има прецизну надлежност у вези с персонализацијом идентификационих докумената и за вођење централних регистара и разних података за органе безбједности.
НН: Да ли то значи да се за грађане у пракси није ништа промијенило?
МАЦАН: Раније се у јавности стицао утисак да Дирекција ЦИПС-а издаје лична документа у БиХ. Дирекција их не издаје, нити их је издавала. Сваки грађанин БиХ на својој личној карти има рубрику у којој пише ко му је издао тај документ, а то је неки МУП у ФБиХ, центар јавне безбједности у РС или јавни регистар Брчко дистрикта. На локацијама ЦИПС-а раде службеници МУП-ова. За све што грађанима буде требало у вези с тим и даље ће радити ове институције.
НН: Шта ће да ради Агенција?
МАЦАН: Агенција ће прописивати стандарде који се услови морају задовољити да би се издавали лични документи на тим локацијама. Сљедећи корак је издавање биометријских пасоша гдје ће се морати задовољити специфични услови, а посебан је и процес контроле људи који ће издавати та документа. Агенција ће да пропише све услове, а службеници поменутих институција ће и даље издавати документа. У складу са препорукама Европске комисије, Агенција ће складиштити неперсонализована документа на једном мјесту у БиХ и онда вршити персонализацију. Значи, оно што унесу надлежни органи на локацијама Агенција евидентира на једном мјесту и наноси их на обрасце личних докумената. Суштина је успостава једне институције на нивоу државе како препоручује европска регулатива. Прије успоставе биометријских пасоша створили смо такву институцију према европским стандардима. Надлежност Агенције је и да одржава рачунарску мрежу за пренос података. На ту мрежу се укључују институције које издају документа, разни полицијски органи, те комплетна мрежа Високог судског и тужилачког савјета. Све локације Централне изборне комисије, њихове општинске комисије су у тој мрежи. Агенција је овим законом потврђена као техничка служба органима који издају документа и онима који имају право да врше провјеру података.
НН: Какви су резултати истраге о фалсификовању личних података или докумената због чега је неколико локација ЦИПС-а било затворено?
МАЦАН: Није било фалсификовања личних докумената. У техничком смислу фалсификат личног документа значи да неко узме и направи картицу или образац у који се уносе лични подаци. Оно што је био највећи проблем и што ћемо убудуће максимално пооштрити је контрола службеника институција које издају документа. Истрага ће показати како је дошло да се фалсификују улазни документи које грађани достављају да би добили личне карте.
НН: Улазни документи су родни листови, увјерења о држављанству…
МАЦАН: Управо тако. Могуће је да су онда, уз помоћ службеника надлежних органа, убацивани ти подаци и касније персонализовани. Немам детаље истраге у којој мјери и на који начин је то рађено. Нама је битно да постоје механизми којима се може утврдити ко је шта и на који начин радио на том систему и на основу којих података. Систему се приступа путем службених пасворда и сваки службеник је одговоран за тај пасворд. Људи су чак давали своје пасворде неком другом да ради док није ту, али свако мора да сноси одговорност за то. Апсолутно ниједан службеник ЦИПС-а није учествовао у томе, није ни приведен нити су они могли то да ураде. Имали смо изузетну сарадњу са Тужилаштвом и није било ни уласка у наше просторије, него само на такозване ЦИПС локације, гдје раде службеници МУП-ова.
НН: Колико су онда уопште сигурни лични подаци грађана?
МАЦАН: Овдје говоримо о овлаштеним службеницима који имају право приступа подацима. Кроз овај нови закон направили смо механизме да можемо ефикасније контролисати службенике који раде на издавању докумената. Стандарди препоручују и начин избора службеника и начин рада. Онолико колико су надлежни органи водили рачуна о томе, толико су сигурни подаци. Нама се није десило да је неко споља ушао у систем, него су надлежни службеници вршили или нису одређене злоупотребе, што ће да покаже истрага. Уз техничке контроле постоје и антикорупциони програми које ова држава мора да проведе.
НН: Хоће ли ова агенција бити сервис за прелазак на биометријске пасоше, као што је било са преласком на ЦИПС документа?
МАЦАН: И данас смо техничка подршка за издавање путних исправа. Све путне исправе се персонализују у нашим организационим јединицама на истом принципу на којем се раде личне карте, с тим да се још у МУП-овима врши унос података, а планирано је да се тај процес пребаци на такозване ЦИПС локације. До сада је то било на двадесетак тачака у БиХ, а сада ће то бити у свакој општини гдје надлежни органи издају и личне карте. Сада смо у фази проведбе плана који је Савјет министара усвојио прије годину и по. Без обзира на процес визне либерализације проводили смо те планове. За биометријске пасоше потребни су мало бољи услови и већ смо се припремили за то. Очекујемо да крајем сљедеће године почне њихово издавање.
НН: Да ли је завршена база података о регистрованим возилима у БиХ и какве су неправилности утврђене прије формирања ове базе?
МАЦАН: Овај пројекат је успјешно завршен и успостављен је централни регистар возила у БиХ. МУП-ови и овдје уносе податке у централни систем. Било је случајева да су издаване дупле регистарске таблице и то се више не може десити. МУП-ови мијењају такве таблице власницима возила, који су имали непријатности да због непостојања размјене података добију исте таблице. Успостављен је и централни регистар крадених возила од пријератног периода наовамо. Људи су чак више пута регистровали украдено возило, али то се сада открило. Одређен број података је отишао према Интерполу, има их неколико хиљада. Ми то евидентирамо, а МУП-ови даље утврђују колико је таквих возила пронађено и воде даљи поступак.