Највећи проблем у БиХ је администрација која троши 12,5 одсто прихода, упозорава у интервјуу за "Независне" Костас Кристоу, шеф Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) у БиХ.
Према његовим ријечима, РС мора пажљиво трошити паре од приватизације, ради очувања фискалне одрживости и макроекономске стабилности, а ФБиХ мора водити рачуна о социјалним давањима и преиспитати приоритете.
"У ентитетима постоје разлике. У РС је приватизација у великом замаху, што је охрабрујуће, а у ФБиХ је успорена, и то је једна од разлика. Закон о плаћама је усвојен у РС и на државном нивоу, а сљедећи корак су активности ФБиХ у том правцу. Истовремено, ФБиХ је суочена с проблемима у вези са социјалним давањима, што у РС нема, али с друге стране РС има велики притисак у вези с трошењем прихода од приватизације. Постоји опасност да приход од приватизације угрози макроекономску стабилност", упозорава Кристоу.
НН: Како се то може десити?
КРИСТОУ: Имамо економију која ради пуним капацитетом и даје максимум, а имамо велике приходе од приватизације и ако они буду лоше потрошени, могли би повећати потрошњу. То би могло угрозити стабилност и због тога их треба употријебити за намјене које неће створити нове расходе. Друга забринутост су зајмови преко Инвестиционо-развојне банке РС, који се дају уз одређене субвенције и треба водити рачуна да буду мање.
НН: Опозиција и невладин сектор у РС упозоравају да јавност не зна ко су купци велике државне имовине у приватизацији коју Ви хвалите, али и да се дугови предузећа која се продају подмирују из буџета?
КРИСТОУ: Циљ приватизације је да држава буде што мање власник и у том правцу све приватизације сматрамо добродошлим. Не улазимо у детаље процеса приватизације, али сматрамо да су принципи транспарентности испоштовани, јер је и парламент РС потврдио те процесе.
НН: У ФБиХ никада није била тежа финансијска ситуација, нема новца за провођење свих закона који су на снази, а категорије које чекају свој новац питају како има новца за плате и скупе аутомобиле, а нема за њих?
КРИСТОУ: ФБиХ је заиста суочена с великим фискалним изазовима, то је привремени проблем с ликвидношћу. Али ако не буде промјене у законима, сва та социјална давања морају бити исплаћена. Оно што нас брине је дугорочно обезбјеђење новца за ове категорије. Ако не буде реформе социјалних давања, привремени проблем с ликвидношћу претворио би се у трајни. Ако говоримо о конкретној потрошњи, као што су аутомобили или слично, Влада ће то морати гледати са фискалног аспекта становништва и мораће преиспитати приоритете.
НН: Има ли ММФ неку конкретну препоруку за ФБиХ како да изађе из ове ситуације?
КРИСТОУ: Једино рјешење је да систем социјалних давања буде добро циљан. Министар финансија је прошле године најавио да ће направити систем и регистар који би онемогућио дуплирање корисника и злоупотребу ових права. Мање-више то би била наша препорука, јер постоје закони и Влада је обавезна да их проводи. Али треба осигурати да новац добивају они који заиста имају право, али се, наравно, и закон може промијенити.
НН: Ипак се стиче утисак да су у БиХ јачи политички притисци и интереси него фискални разум?
КРИСТОУ: То је питање равнотеже, али неке тешке одлуке се морају донијети, јер без њих ситуација неће бити ријешена.
НН: Да ли је ММФ анализирао како ће се на БиХ рефлектовати потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању и смањење прихода од царина?
КРИСТОУ: И друге земље су потписале тај споразум и он је јако добар корак, али је и један од изазова. Дио изазова је губитак прихода од царина. Видимо и да обје ентитетске владе ово сматрају проблемом, они ће и разматрати неке мјере. РС је неке мјере већ усвојила и поздрављамо их.
НН: Каква су искуства у другим земљама које су биле у сличној ситуацији као БиХ сада?
КРИСТОУ: Они су повећали акцизе, ту постоје јасне смјернице за хармонизацију са ширег становишта, али поента у БиХ је да је администрација превелика, а велика су и социјална давања и фокус би морао бити на расходовној страни. Јер ту долазе до изражаја те битне реформе и социјална давања, јавна управа и друга потрошња.
НН: Да ли то значи да треба смањити број изабраних дужносника?
КРИСТОУ: У цијелој БиХ на плате иде 12,5 процената укупног ГДП-а, а то је превише. Морају се смањити давања за плате, али оно што видимо из искуства других земаља јесте да јавни сектор може бити веома ефикасан с малим бројем службеника. Ако желите модеран, ефикасан и добар јавни сектор, онда није проблем да мали број људи добро платите.
НН: Велика прича у ФБиХ је приватизација телекома. Много је варијанти на столу, шта кажу искуства ММФ-а?
КРИСТОУ: Продаја телекома је логичан слијед након приватизације банака. Подржавамо приватизацију телекома, али је важно одговорити на питање како најбоље употријебити новац од те продаје, када постоје велики притисци за социјалним давањима.
НН: ММФ одлази из БиХ. Је ли то заиста комплимент БиХ, како каже предсједавајући Савјета министара Никола Шпирић, или се дијеле ингеренције институција међународне заједнице у БиХ?
КРИСТОУ: Ово је дио подјеле активности ММФ-а и БиХ није једина земља у којој се ово дешава. Наставићемо пратити вашу економију најмање два пута годишње. Вјерујемо у наше локално особље и вјерујемо да ће они наставити добро радити.
Што прије до рјешења за стару девизну штедњу.
НН: ММФ је сво вријеме био укључен у рјешавање питања старе девизне штедње, а сада држава и ентитет имају различите законе?
КРИСТОУ: Најважније је да то питање треба што прије ријешити, јер се у питање доводи фискална одрживост. То је правно питање, јер је све на Уставном суду БиХ. Оно што нас брине је вријеме које је потребно да Уставни суд донесе одлуку, јер је буџет ФБиХ изложен притисцима у облику извршних пресуда по тужбама по овом основу. Наплата тих пресуда није добра за фискалну одрживост и наша порука је "ријешите то како год, али ријешите што прије". Истина, постоје аргументи и за и против оба тренутно постојећа законска рјешења, ту је и питање људских права, а с економске позиције имаћете озбиљније тржиште за трговину вриједносним папирима на берзи. Но, главна препорука је да то ријешите што прије.