Реформа јавне управе у БиХ је дугорочан и комплексан процес у оквиру којега БиХ треба постићи адекватне административне структуре, што је један од предуслова за њено прикључивање ЕУ. О значају, циљевима и могућим отпорима овом процесу и проведби пројекта ПАР у интервјуу за Федералну новинску агенцију (ФЕНА) говори координатор БиХ ѕа реформу јавне администрације Срђа Вранић.
ФЕНА: Шта је ПАР пројект/стратегија и шта се нјиме жели постићи?
ПАР потиче од енглеских ријечи public administration reform што у преводу значи реформа јавне управе. Једна од препорука Студије изводљивости за БиХ била је осниванје Уреда координатора за реформу јавне управе у БиХ што је и учињено одлуком Савјета министара БиХ од 28. октобра 2004. године. БиХ мора постићи институционални оквир унутар ког ће бити у станју да у потпуности имплементира правне стечевине ЕУ. Ради се о великом броју директива и регулативе којима се прецизно прописују све виталне домене као што су слободно кретање робе, људи, капитала, услуга, одређују финансијски сервиси, регулише питање конкуренције, заштите потрошача, контроле квалитета производа, боље речено све оно што је укључено у садржај преговора о стабилизацији и придруживању БиХ ЕУ.
ФЕНА: Ко је носилац припреме, а ко имплементације пројекта/стратегије?
Улога Уреда координатора за реформу јавне управе је да понуди и имплементира стратегију реформе сектора администрације у БиХ како би она у својој унапређеној организационој структури, примјењујући све најбоље праксе модернизоване и реформисане управе ЕУ успјела да изнесе комплетан БиХ процес евроинтеграција. У овоме послу Уреду помоћ пружају неколицина донатора међу којима и Европска комисија која финансира тим за техничку асистенцију Уреду за израду стратегије, а помоћ у изради стратегије и њеној имплементацији предвидјеле су владе Холандије и Шведске. Пут у Европу је јако дуг, а што се тиче администрације можда најкомплекснији и најзахтјевнији. Мораћемо готово у потпуности промијенити наш менталитет и начине размишљања који су више од пола вијека заступљени на просторима западног Балкана.
ФЕНА: Када почиње имплементација и колико ће трајати?
Почетак имплементације првог поглавља стратегије треба почети одмах након њеног усвајанја које очекујемо до краја јуна. Важно је напоменути да је прво поглавље у бити срж и темељ управе, а чине га области које ће њом бити елаборисане, а то су стратешко планирање, израда законодавства, административне процедуре, комплетна област јавних финансија и управљање јавним средствима, информационе технологије, институционалне комуникације, менаджмент људских потенцијала, а потом и најважнији административни менаджмент приступног процеса ЕУ. Наша размишљања су да ћемо у циклусима радити на имплементацији у наредних осам година или болје рећи у наредна два мандатна циклуса владе БиХ, а предвиђамо да бисмо објективно 2014. године могли говорити о добрим резултатима и адекватном административном апарату спремном за ЕУ чланство.
ФЕНА: Шта ће се десити ако се којим случајем владе не договоре и не усвоје стратегију за реформу јавне управе? Какве нас посљедице чекају?
Прво и основно је да се започети процес преговора о стабилизацији и придружењу може суспендовати, пролонгирати и искомпликовати значајно уколико се у вријеме његовог сачињавања не појавимо с предлогом свеобухватне стратегије реформе јавне управе у БиХ.
ФЕНА: Колико кошта пројект/стратегија и ко га финансира, тј. колико ће грађане БиХ коштати реформа јавне администрације?
У овоме послу осим Европске комисије кроз донаторски фонд приклјучено је Уједињено Кралјевство кроз пројект ДФиД који ради на другој фази реформе администрације с Владом РС-а. Сваку од земаља чланица ЕУ реформа јавног сектора, поготову администрације је коштала јако пуно, а најбољи доказ колико траје и колико је важна реформа управе показује примјер Министарства за реформу јавне управе Француске које под овим именом егзистира од 1946. Тешко је предвидјети трошкове, али важно је напоменути да се и у оквиру лимитарних средстава којима сада располажемо може учинити јако пуно. Мораћемо се суочити с процесом отпуштања неквалификованих и упошљавањем млађих кадрова уз обавезу познавања једног од доминантних службених језика ЕУ као што су енглески и француски. Зато потпуно одговорно тврдим да повећанје трошкова у првим годинама може постојати, али временом значајно ће се рационализовати потрошња и почети остваривати циљеви и сврха администрације као сервиса грађанству, што би у бити и сада требало бити њена основна функција.
ФЕНА: Шта се дугорочно добива овом реформом и какву ће корист грађани, а шта БиХ као држава имати од ње?
Најважније што се треба постићи је да је администрација заснована на принципима економичности, правичности и ефикасности и која ће сутра бити генератор и економском напретку земље из којега ће произићи сви остали квалитети и могућност испуњавања универзалних принципа и свих вриједности Уније које је и чине прихватљивом и атрактивном за све њене садашње и будуће чланове.
ФЕНА: Значи ли то да ће гломазна и скупа државна администрација тј. нјени запосленици пристати да остану без посла и да ли очекујете њихов отпор и опструкцију? Имате ли неки план за санацију могућих проблема овакве врсте?
Глобализација, отворено тржиште, евроинтеграција, економски и технолошки развој, укупни просперитет су превише велики циљеви да би се од њих ико могао одрећи, а њихово достизање захтијева изузетне жртве које је свака од земалја у периоду транзиције претрпјела па тако ни БиХ неће моћи избјећи негативне ефекте истога процеса. Отпор промјенама је био и остао присутан у свакој од земаља, па ће тако бити и код нас. Потреба промјене свијести, потреба за политичком храброшћу, спремност оних који одлучују да преузму терет непопуларности, прихвате ризике губитка власти је нешто што се у оваквом времену очекује од оних који се у власти налазе. Могуће је, тврдим одговорно, постићи баланс између броја отпуштених из администрације уз благовремено планиране програме, преквалификације, остварити чак и позитиван резултат повећања запослених у приватном сектору примјеном програма растерећивања администрације непотребним сервисима које је могуће уговорити с приватним сектором, а носиоци рада па чак и тих нових малих приватних предузећа могу бити они отпуштени из сектора администрације. Све ово изискује добро стратешко размишљање, а још више преданост и дисциплину у имплементацији за шта би се између осталог требао у будућности побринути Уред уз сарадњу с донаторима те правилно предлагати сваки наредни циклус реформи док не испунимо наш дугорочни циљ.