Босна и Херцеговина заостаје за свјетским трендовима у објављивању информација од јавног значаја што је евидентно и у законском оквиру, али и у праксама у овој области, истакнуто је данас током презентације резултата истраживања о примјени стандарда проактивне транспарентности у институцијама БиХ која је одржана у Агенцији за статистику БиХ.
Генерално, резултати истраживања указују на релативно низак степен проактивне транспарентности институција обухваћених овим истраживањем, а најмање се објављују информације о буџету и плаћама запосленика. Такођер, значајан број институција не објављује годишње планове рада, извјештаје о раду те информације о јавним набавкама. Ипак, тим истраживањем забиљежене су, између осталог, и одређене добре праксе и позитивни трендови у домену проактивне транспарентности.
Презентацију о транспарентности организирале су четири бх. институције које сарађују у тематској области Комуникације и управљање знањем у оквиру Програма јачања јавних институција у БиХ и Центар за друштвена истраживања “Аналитика”.
У оквиру Програма јачања јавних институција у БиХ који по налогу владе СР Њемачке проводи ГИЗ, четири институције кориснице (Канцеларија координатора за реформу јавне управе, Дирекција за европске интеграције, Агенција за статистику БиХ и Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета) покренуле су средином 2015. године иницијативу за унапређење транспарентности у јавној управи.
У сарадњи с организацијама цивилног друштва израдиле су стандарде проактивне транспарентности у јавној управу у БиХ којима је дефинирано 38 докумената и специфичних врста информација класифицираних у шест категорија (буџет, јавне набавке, стратешки документи, оперативне, организацијске, као и информације и документи прописани Законом о слободи приступа информацијама у БиХ).
У мају ове године Центар за друштвена истраживања “Аналитика” провео је истраживање о испуњености стандарда проактивне транспарентности, односно доступности докумената или информација на њеб страницама 68 институција на државном нивоу, а анализа њеб страница је урађена други пут у септембру ове године.
По резултатима истраживања, просјечан ниво проактивне транспарентности јавних институција на нивоу БиХ износи 34,8 посто, што значи да се, гледано у цјелини, може говорити о релативно ниском степену проактивне транспарентности институција обухваћених истраживањем с тим да су разлике међу институцијама прилично велике.
Посматрано по појединим категоријама, најмање се објављују информације које се тичу распођеле и трошења јавног новца.Иако се буџети за све институције на нивоу БиХ објављују као дио Закона о буџету институција и међународних обавеза БиХ, добра пракса у овој области подразумијевала би да институције на званичним њеб-страницама објављују свој буџет. Међутим, готово 91 посто институција то не чини, а нити једна институција не објављује аналитички буџет.
У домену објављивања информација о јавним набавкама, резултати су нешто бољи, што се вјероватно може приписати Закону о јавним набавкама БиХ који институције обавезује на објављивање већег броја информација у домену јавних набавки. Ипак, значајан број институција не објављује планове јавних набавки (28 посто) те основне елементе уговора (50 посто), иако је то законска обавеза.
Што се тиче оперативних информација 62 посто институција нема објављен годишњи план рада, док готово 70 посто институција не објављује извјештаје о раду. Такођер, нити једна институција не објављује издвајања за именоване особе, државне службенике и упосленике.
У вези с остваривањем права на приступ информацијама, велики број институција није објавио индекс-регистар (44 посто), водич за слободан приступ информацијама (22 посто) нити захтјев за слободан приступ информацијама (34 посто), упркос томе што је објављивање ових докумената прописано Законом о слободи приступа информацијама БиХ из 2000. године.
Замјеник директора Агенције за статистику БиХ Фадил Фатић овом приликом је казао да је њихов главни принцип дјеловања да сви документи буду објављени проактивно, на њеб страници што се прије свега односи на њихов буџет и стратешке документе.
“У документу Стратегија развоја 2020 јасно смо дефинисали нашу улогу, визију и циљеве које увијек настојимо ускладити с програмима и циљевима из Реформске агенде, а јасно је да у предстојећем периоду имамо захтјевне циљеве након што добијемо упитник с неколико хиљада питања као наредни корак приступања БиХ Европској унији”, изјавио је Фатић.
За Канцеларију координатора за реформу јавне управе битно је нагласити да треба да буде примјер добре праксе с обзиром на то да даје одређене инструкције и упутства како да се проводи та реформа.
“То је разлог што смо се опредијелили да врло рано покренемо активности у вези с проактивном транспаретности и почетком године у првом истраживању имали смо заједно са четири споменуте институције, резултат око 63 посто испуњености стандарда. У другом истраживању смо остварили 87,7 посто и прва смо институција у БиХ у проактивној транспаретности и објави података с тим да смо у међувремену испунили свих 38 стандарда проактивне транспарентности”, истакао је Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе.
Пројектна координаторица Центра за друштвена истраживања “Аналитика” Нермина Володер представила је резултате истраживања као и препоруке како би бх. институције направиле искорак у примјени стандарда и принципа проактивне транспарентности. У том смислу, како је истакнуто, неопходно је да бх. институције интензивније и систематичније раде на промоцији стандарда и принципа проактивне транспарентности. (Извор: Klix.ba)
Документ “Примјена стандарда проактивне транспарентности у институцијама Босне и Херцеговине: Неколико примјера добре праксе”, у којем је констатовано да је Канцеларија координатора за реформу јавне управе једина институција која је до септембра 2016. објавила плаће запосленика, изјаве о обављеним консултацијама, као и све информације из категорије организацијских информација и информација о слободном приступу информацијама, погледајте овдје.