Za BiH se kaže da je ostvarila veoma ograničeni napredak, dok Crna Gora nastavlja da u dovoljnoj meri ispunjava političke kriterijume. Primena presude u slučaju "Sejdić-Finci" ostaje ključna za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (S S P) BiH- Evropska unija, ocenila je Evropska komisija.
U danas objavljenom godišnjem izveštaju o napretku BiH u procesu evropskih integracija, Evropska komisija ukazuje da i dalje nema zajedničke vizije političkih predstavnika o sveukupnom pravcu i budućnosti zemlje.
"I pored intenzivnih napora EU u posredovanju, politički predstavnici BiH nisu mogli da se dogovore o rešenju za primenu presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju 'Sejdić-Finci' kad je reč o diskriminaciji građana na osnovu etničke pripadnosti", navodi Komisija.
Komisija ističe da primena te presude koja omogućava kandidovanje pripadnika manjina u Predsedništvo i Dom naroda BiH, ostaje ključna za stupanje na snagu S S P i za kredibilnu aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji.
Napredak nije postignut ni u uspostavljanju efikasnog koordinacionog mehanizma o pitanjima vezanim za EU između različitih nivoa vlasti zato što je on, kako se ukazuje, od suštinskog značaja kako bi se omogućilo da predstavnici BiH govore u ime svoje zemlje.
U izveštaju se ukazuje na intenzivne napore EU u posredovanju kako bi se političkim predstavnicima BiH pomoglo da pronađu zajedničku osnovu za primenu presude u slučaju "Sejdić-Finci", a to pitanje je bilo centralno i na sastancima EU-BIH u okviru dijaloga na visokom nivou.
Ta presuda treba da se primeni, kako se ističe, po hitnom postupku kako bi bile usvojene izmene Ustava i Izbornog zakona najkasnije do aprila 2014, pre narednih opštih izbora u BiH.
Komisija takođe ukazuje da hitno treba uspostaviti mehanizam za koordinaciju između države, entiteta i distrikta Brčko kako bi zemlja jednoglasno razgovarala sa EU i efikasno koristila pretpristupne IPA fondove.
U izveštaju se ukazuje i da je parlament BiH ostvario ograničen napredak u usvajanju zakona vezanih za EU, da za proces reforme javne administracije nedostaje neophodna politička podrška i da su nedovoljni resursi kojima raspolaže ombudsman.
Komisija navodi da je ostvaren napredak u pogledu procesuiranja ratnih zločina i reforme pravosuđa, a da sporazumi sa Srbijom i Hrvatskom o saradnji u gonjenju ratnih zločinaca predstavljaju važan razvoj na regionalnom nivou.
BiH je, međutim, ostvarila ograničen napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Korupcija ostaje rasprostranjena sa nedovoljnim rezultatima istrage i gonjenja u visoko profilisanim slučajevima što ima negativne posledice na društvo i privredu, ocenjuje Komisija.
Izvestan napredak je postignut u primeni strategije o Romima, ali je i dalje široko rasprostranjena diskriminacija pripadnika LGBT zajednice iako Komisija i u toj oblasti beleži izvestan napredak.
Kad je reč o ekonomskom kriterijumu, i pored blagog oporavka početkom 2013, stopa nezaposlenosti je veoma visoka, a složen pravni sistem i neefikasno pravosuđe odvraćaju investitore i izvor su korupcije.
BiH je jedina zemlja u regionu koja nije uskladila svoje zakonodavstvo sa direktivama EU iz 2004. o javnim nabavkama, a Evropska komisija očekuje da to uradi po hitnom postupku.
"CG da nastavi borbu protiv korupcije"
Crna Gora je napredovala u uspostavljanju funkcionalnog ekonomskog tržišta, poboljšala svoje sposobnosti u preuzimanju obaveza članstva u Evropskoj uniji i nastavlja da u dovoljnoj meri ispunjava političke kriterijume, ocenila je Evropska komisija (EK) u novom godišnjem izveštaju.
U danas objavljenom izveštaju EK o napretku Crne Gore u procesu evropskih integracija, ukazuje se, međutim, da zemlja treba da uloži napore za efikasnu primenu akcionih planova za pregovaračka poglavlja 23 i 24, da nastavi borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i da reši slučajeve napada na novinare.
Komisija podseća da su "skrining" sastanci završeni i da su dva pregovaračka poglavlja otvorena i privremeno zatvorena. Ona takođe navodi da su pregovori obuhvatili novi pristup za poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost).
Crna Gora je usvojila akcione planove za oba poglavlja i na osnovu toga je pozvana da pošalje svoj pregovarački stav o tim poglavljima, dodaje se u izveštaju.
Primena akcionih planova odrediće sveukupni tok pregovora, piše u izveštaju i dodaje se da će Crna Gora morati da dalje razvija rezultate u toj oblasti, posebno kad je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Kad je reč o političkim kriterijumima, u izveštaju se navodi da Crna Gora nastavlja da u dovoljnoj meri ispunjava politički kriterijum za članstvo u EU.
Crna Gora nastavlja da ima konstruktivnu ulogu u regionu i nastavlja da poštuje međunarodne obaveze uključujući uslove iz procesa stabilizacije i asocijacije, dodaje EK.
EK, međutim, ukazuje da su potrebni napori za efikasnu primenu akcionih planova za poglavlja 23 i 24 kao i za dalju borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Napadi na novinare su razlog za zabrinutost i potrebno je sprovesti istragu i krivično goniti počinioce, dodaje se u izveštaju.
Kad je reč o ekonomskoj situaciji u Crnoj Gori, ocenjuje se da se održava makroekonomska stabilnost, ali da je potrebno da zemlja ojača konkurentnost poboljšanjem produktivnosti i privlačenjem stranih investicija.
Crna Gora nastavlja da usklađuje svoje zakonodavstvo sa evropskim zakonima, navodi Komisija ali i ocenjuje da ograničeni administrativni kapaciteti Crne Gore predstavljaju izazov u brojnim oblastima i da ih zato treba ojačati kako bi osigurali efikasnu primenu evropskog zakonodavstva.
Makedoniji opet preporuka za otvaranje pregovora
Evropska komisija je preporučila, petu godinu zaredom, otvaranje pretpristupnih pregovora sa Makedonijom zato što je zemlja, kako je zaključeno, nastavila da u dovoljnoj meri ispunjava političke kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji.
"Sveukupno, Makedonija je dostigla dobar nivo usklađenosti sa 'acquis' (pravne tekovine EU), dovoljan da krene u narednu fazu pristupnog procesa. Ona takođe nastavlja da glatko sprovodi svoje obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), na osnovu čega Komisija od 2009. preporučuje prelazak u drugu fazu pristupanja", piše u izveštaju EK o napretku Makedonije u procesu evropskih integracija.
Komisija je podsetila da je Makedonija bila prva zemlja koja je potpisala SSP sa EU, a da status kandidata ima od 2005. godine.
Dijalog na visokom nivou sa Komisijom i dalje služi kao pokretač za reforme i doprinosi napretku u brojnim ključnim oblastima, ocenjuje se u godišnjem izveštaju.
Kad je reč o političkim kriterijumima, Makedonija je već dostigla visok nivo usklađenosti u odnosu na fazu u kojoj se nalazi u procesu pridruživanja EU. Komisija preporučuje da prioritet u narednoj godini treba da bude efikasna primena postojećih zakonskih i političkih okvira.
Komisija ocenjuje da poseban fokus treba da bude na nezavisnosti i kompetentnosti sudova, slobodi izražavanja i odnosima sa medijima, izbornim reformama, konkretnim rezultatima borbe protiv korupcije i na primeni preporuka vezanih za Ohridski sporazum.
Konstruktivan pristup odnosima sa susedima, članicama EU ostaje važan, a 20 godina nakon ulaska zemlje u UN, rešenje za "pitanje imena" treba da bude pronadjeno pod okriljem UN.
Kad je reč o ekonomskim kriterijumima, Makedonija je ostvarila napredak u cilju postizanja funkcionalne tržišne privrede, preduzete su mere za smanjenje nezaposlenosti, ali su potrebne strukturalne mere, ocenjuje se u izveštaju.
Makedonija je postigla visok nivo usklađenosti sa EU vezano za zakonodavstvo, politiku i administrativne kapacitete uzimajući u obzir gde se nalazi u pristupnom procesu. Fokus je sada na administrativnom kapacitetu i koordinacionim mehanizmima kroz nacionalnu administraciju, kako bi se obezbedila njihova efikasna primena.
Dalji napori su, kako navodi Komisija, potrebni u oblastima poput regionalne politike, životne sredine i klimatskih promena, socijalne politike i zapošljavanja i u oblasti fiskalne kontrole. (Izvor: B92)