Ured koordinatora za reformu javne uprave u saradnji sa Timom tehničke pomoći Delegacije Evropske unije (EUPAR), vodi aktivnosti na pripremi drugog Akcionog plana – stvaranje osnove za održivi razvoj kapaciteta uprave po sektorima Strategije reforme javne uprave u BiH. Dogovor o predstojećim aktivnostima na pripremi drugog Akcionog plana bio je tema sastanka koji je Semiha Borovac, koordinatorica za reformu javne uprave u BiH u srijedu održala sa koordinatorima za reformu javne uprave iz RS i FBiH Stojankom Ćulibrk i Mirsadom Jahić, zamjenikom koordinatora za reformu javne uprave Brčko distrikta BiH Matom Lučićem, te predstavnicima ministarstava pravde i uprave sa novoa BiH, FBiH i RS.
Pripremne aktivnosti na izradi drugog Akcionog plana obuhvataju:
- izradu evidencije subjekata javne uprave
- analizu propisa kojima je uređena javna uprava i njihova primjena
- analizu referentnih organizacionih modela iz evropskih administrativnih standarda i standarda/indikatora dobre uprave
- prijedloge i komplet smjernica
Gđa. Borovac naglasila je da obaveze iz Strategije reforme javne uprave u BiH nalažu stvaranje dobre osnove za izradu sektorskih reformi, odnosno pristupa na izradi Akcionog plana 2, a u cilju bolje pripreme za primjenu evropskog zakonodavstva. Koordinatorica za reformu javne uprave u BiH podsjetila je, između ostalog, da je strateški cilj reforme javne uprave izgradnja kapaciteta institucija BiH za efikasno preuzimanje acquis-a i uspješni društveno-ekonomski razvoj BiH, te da je, imajući u vidu očekivano pokretanje programa BiH za usvajanje acquis-a, neophodno egzaktno utvrditi stanje javne uprave BiH, odnosno ko je ko i ko šta radi u javnoj upravi u zemlji, kakva je njegova hijerarhijska pozicija, djelokrug i unutrašnje uređenje.
Iskustva drugih zemalja
Eksperti Tima tehničke pomoći u dokumentu koji su ponudili na razmatranje koordinatorima za reformu javne uprave u BiH i predstavnicima ministarstava pravde i uprave u BiH navode da, pod utjecajem iskustava i prakse iz anglo saksonskog sistema i nordijskih zemalja, ni BiH nije zaobišla tendencija smanjivanja nadležnosti izvršne vlasti u korist regulatornih i drugih subjekata koji vrše neke oblike vlasti van kontrole izvršnih organa. Fenomen fragmentacije javnog sektora predstavlja problem i za mnogo veće i bogatije zemlje od BiH. Tako se u publikaciji OECD-a „Distributed Public Governance“ može pronaći podatak da npr. u Velikoj Britaniji postoji preko 130 tzv. izvršnih agencija osnovanih od kraja osamdesetih koje zapošljavaju ¾ državnih službenika i da postoji preko 1.000 javnih subjekata van kontrole izvršne vlasti. U Švedskoj, preko 300 agencija zapošljava više od 90% javnih službenika, a Vlada samo 8%. U Francuskoj, Vlada je osnovala oko 1.300 javnih ustanova, a lokalne vlasti preko 50.000, na koji se troši lavovski deo državnog budžeta, a da za to nije odgovorna Vlada. Novi Zeland jedina je članica OECD-a koja u svakom momentu ima potpun i jasan pregled javnih subjekata pod svojom jurisdikcijom i koliki je njihov udio u trošenju javnih fondova.
Dejan Vuruna, ekspert tima tehničke pomoći kazao je da bi „evidencija javne uprave“ u BiH sadržavala spisak svih subjekata koje vrše poslove javne uprave. U Strategiji reforme javne uprave u BiH, a što je strateški dokument Ureda koordinatora, naveden je problem postojanja prevelikog broja administrativnih subjekata čija “masa” ne odgovara potrebama posla. On je naglasio da ovakav poduhvat još nije učinjen u BiH (osim parcijalnih pokušaja na određenim nivoima i čiji rezultati i tačnost nisu verifikovani).
Prema riječima Vurune, izrada evidencije subjekata u javnoj upravi potrebna je ne samo radi izrade akcionih planova za provođenje Strategije već i radi stvaranja uslova za odgovaranje na upitnike koje će Evropska komisija uputiti BiH u sklopu procesa pridruživanja. Evidencija bi trebala da obuhvati sve subjekte javne uprave u BiH koju, pak, čine državna, entitetske, uprava distrikta Brčko, kantonalne i lokalne uprave. To ne bi bio jednostavni spisak institucija s adresama, već bi sadržavao daleko više podataka koji su od značaja za sagledavanje makro i mikro-organizacionih aspekata javne uprave.
Gregor Virant, bivši slovenački ministar uprave i ekspert EUPAR-a govorio je o temi: Analiza (i reforma?) organizacije javne uprave u BiH. On je kazao da su nadležnosti za organizaciju uprave na svim nivoima vlasti u BiH, te dodao da ne postoji jedinstven evropski organizacioni model. Koordinacija reforme javne uprave na ovom području, rekao je Virant, može dovesti do zajedničkih analiza, razmjene iskustava, dobrih praksi i naučenih lekcija, preporuka ali i akcionog plana usvojenog na vladama te udruživanja resursa za pripremu tekstova zakona, odnosno uredbi. G. Virant ukazao je na različite definicije pojmova javna uprava i sektor te kazao kako bi za potrebe sektorskih reformi trebalo jasnije odrediti ko su subjekti javne uprave u BiH, te šta je to sektor.
Učesnici sastanka razmijenili su mišljenja o predloženim aktivnostima i očekivanjima u procesu reforme javne uprave, te su definirali aktivnosti koje je potrebno poduzeti u predstojećem periodu, da bi bila omogućena provedba ciljeva zacrtanih Strategijom reforme javne uprave iz 2006.
Na sastanku je dogovoreno da će Ured koordinatora za reformu javne uprave u BiH pripremiti informaciju o aktivnostima na pripremi drugog Akcionog plana i dostaviti je Vijeću ministara BiH, vladama RS, Federacije BiH i Brčko distrikta BiH na usvajanje, sa prijedlogom za formiranje zajedničke radne grupe koju bi činili koordinatori za reformu javne uprave u BiH kao i predstavnici ministarstava pravde i uprave u BiH.
Sastanku su, između ostalog, prisustvovali i predstavnici Zakonodavne kancenarije Brčko distrikta BiH i Zavoda za javnu upravu Federacije BiH.