Канцеларија  координатора за реформу јавне управе у сарадњи са Тимом техничке помоћи Делегације Европске уније (EUPAR), води активности на припреми другог Акционог плана – стварање основе за одрживи развој капацитета управе по секторима Стратегије реформе јавне управе у БиХ.  Договор о предстојећим активностима на припреми другог Акционог плана био је тема састанка који је Семиха Боровац, координаторица за реформу јавне управе у БиХ у сриједу одржала са  координаторима за реформу јавне управе из РС и ФБиХ Стојанком Ћулибрк и Мирсадом Јахић,  замјеником координатора за реформу јавне управе Брчко дистрикта БиХ Матом Лучићем, те представницима министарстава правде и управе са новоа БиХ, ФБиХ и РС.

Припремне активности на изради другог Акционог плана обухватају:

  • израду евиденције субјеката јавне управе
  • анализу прописа којима је уређена јавна управа и њихова примјена
  • анализу референтних организационих модела из европских административних стандарда и стандарда/индикатора добре управе
  • приједлоге и комплет смјерница

Гђа. Боровац нагласила је да обавезе из Стратегије реформе јавне управе у БиХ налажу стварање добре основе за израду секторских реформи, односно приступа на изради Акционог плана 2, а у циљу боље припреме за примјену европског законодавства. Координаторица за реформу јавне управе у БиХ подсјетила је, између осталог, да је стратешки циљ реформе јавне управе изградња капацитета институција БиХ за ефикасно преузимање acquis-a и успјешни друштвено-економски развој БиХ, те да је, имајући у виду очекивано покретање програма БиХ за усвајање acquis-a неопходно егзактно утврдити стање јавне управе БиХ, односно ко је ко и ко шта ради у јавној управи у земљи, каква је његова хијерархијска позиција, дјелокруг и унутрашње уређење. 

Искуства других земаља

Експерти Тима техничке помоћи у документу који су понудили на разматрање координаторима за реформу јавне управе у БиХ и представницима министарстава правде и управе у БиХ наводе да, под утјецајем искустава и праксе из англо саксонског система и нордијских земаља, ни БиХ није заобишла тенденција смањивања надлежности извршне власти у корист регулаторних и других субјеката који врше неке облике власти ван контроле извршних органа. Феномен фрагментације јавног сектора представља проблем и за много веће и богатије земље од БиХ. Тако се у публикацији OECD-a „Distributed Public Governance" може пронаћи податак да нпр. у Великој Британији постоји преко 130 тзв. извршних агенција основаних од краја осамдесетих које запошљавају ¾ државних службеника и да постоји преко 1.000 јавних субјеката ван контроле извршне власти. У Шведској, преко 300 агенција запошљава више од 90% јавних службеника, а Влада само 8%. У Француској, Влада је основала око 1.300 јавних установа, а локалне власти преко 50.000, на који се троши лавовски део државног буџета, а да за то није одговорна Влада. Нови Зеланд једина је чланица ОЕЦД-а која у сваком моменту има потпун и јасан преглед јавних субјеката под својом јурисдикцијом и колики је њихов удио у трошењу јавних фондова.

Дејан Вуруна, експерт тима техничке помоћи казао је да би „евиденција јавне управе“ у БиХ садржавала списак свих субјеката које врше послове јавне управе.

У Стратегији реформе јавне управе у БиХ, а што је стратешки документ Канцеларије координатора, наведен је проблем постојања превеликог броја административних субјеката чија “маса” не одговара потребама посла. Он је нагласио да овакав подухват још није учињен у БиХ (осим парцијалних покушаја на одређеним нивоима и чији резултати и тачност нису верификовани).

Према ријечима Вуруне, израда евиденције субјеката у јавној управи потребна је не само ради израде акционих планова за провођење Стратегије већ и ради стварања услова за одговарање на упитнике које ће Европска комисија упутити БиХ у склопу процеса придруживања. Евиденција би требала да обухвати све субјекте јавне управе у БиХ коју, пак, чине државна, ентитетске, управа дистрикта Брчко, кантоналне и локалне управе. То не би био једноставни списак институција с адресама, већ би садржавао далеко више података који су од значаја за сагледавање макро и микро-организационих аспеката јавне управе. Грегор Вирант, бивши словеначки министар управе и експерт EUPAR-a говорио је о теми: Анализа (и реформа?) организације јавне управе у БиХ. Он је казао да су надлежности за организацију управе на свим нивоима власти у БиХ, те додао да не постоји јединствен европски организациони модел.

Координација реформе јавне управе на овом подручју, рекао је Вирант, може довести до заједничких анализа, размјене искустава, добрих пракси и научених лекција, препорука али и акционог плана усвојеног на владама те удруживања ресурса за припрему текстова закона, односно уредби.

Грегор Вирант указао је на различите дефиниције појмова јавна управа и сектор те казао како би за потребе секторских реформи требало јасније одредити ко су субјекти јавне управе у БиХ, те шта је то сектор. Учесници састанка размијенили су мишљења о предложеним активностима и очекивањима у процесу реформе јавне управе, те су дефинисати активности које је потребно подузети у предстојећем периоду, да би била омогућена проведба циљева зацртаних Стратегијом реформе јавне управе из 2006.

На састанку је договорено да ће Канцеларија координатора за реформу јавне управе у БиХ припремити информацију о активностима на припреми другог Акционог плана и доставити је Савјету министара БиХ, владама РС, Федерације БиХ и Брчко дистрикта БиХ на усвајање, са приједлогом за формирање заједничке радне групе коју би чинили координатори за реформу јавне управе у БиХ као и представници министарстава правде и управе у БиХ.

Састанку су, између осталог, присуствовали и представници Законодавне канценарије Брчко дистрикта БиХ и Завода за јавну управу Федерације БиХ.