Nezavisne novine, 17. januar 2010. godine: Nijedna institucija u BiH nije kažnjena zbog nepoštovanja zakonskog roka od 15 dana da dostavi potrebne informacije koje su od nje tražene iako je Zakon o slobodi pristupa informacijama u BiH donesen još prije deset godina. Mnogi koji su tražili potrebne informacije ostali su uskraćeni za odgovore u šta se uvjerio i autor ovih redova, koji ima tridesetak upita, faksova i mailova na koje nikad nije odgovoreno. U nadležnim sudovima su nam potvrdili da im nije poznato da je neko tužio neku državnu instituciju zbog toga što nije dostavila tražene podatke, niti da je kažnjena za to.
„Nije mi poznato da je neko kažnjen zbog toga. Ne vodi se posebna evidencija za te predmete, ali ja ne bih rekao da se neko do sada žalio na to“, rekao je Miron Bjelovuk, portparol Osnovnog suda u Banjaluci, naglašavajući da je za taj podatak potreban ogroman posao, s obzirom na nekoliko hiljada upravnih predmeta koji se na ovom sudu vode. Ni u Kantonalnom sudu u Sarajevu također nisu čuli da je do sada neki spor pokrenut po ovom postupku.
Sličan odgovor smo dobili i u Kantonalnom sudu u Mostaru, s tim što su oni naglasili da treba pročešljati nekoliko hiljada predmeta da bi bili sigurni u to i podsjećajući da pokretanje ovog postupka košta oko 100 KM.
Najvećih muka sa onim koji ne poštuju ovaj zakon, čini se, imaju novinari, pa tako glavni urednik Informativnog programa RT RS Draško Ignjatić smatra da rok od 15 dana ne znači ništa, jer je informacija potrebna odmah.
„Ako radimo neke komplikovanije emisije, koje imaju tematski karakter, onda se u dopisu navede da ne mora biti odgovoreno isti dan, međutim, kada je centralna informativna emisija u pitanju mi informacije trebamo odmah“, objašnjava on.
Ignjatić je potvrdio da ova medijska kuća nikad nije dobila odgovor iz kabineta Harisa Silajdžića, bivšeg člana Predsjedništva BiH, ili ministra inostranih poslova Svena Alkalaja, pa se u tim slučajevima u programu jednostavno naglasi „da se sagovornik nije odazvao na naš poziv“.
„Problem su također portparoli, jer većina institucija ili nema portparola ili je on neobučen za oblast koju vodi. Nedostavljanje informacija za novinare predstavlja veliki problem i protiv toga se treba boriti“, zaključuje Ignjatić.
Tijana Veselinović, novinarka „Euroblica“, ne zna da li je problem u portparolima koji su plaćeni za taj posao ili je nešto drugo u pitanju, a upozorava i na šture i površne informacije koje se dostavljaju.
„Redakcija Euroblica u ovoj godini nije dobila odgovore na pedesetak zahtjeva za informacijama. Nisu rijetki slučajevi da odgovore dobijemo i nakon zakonski predviđenog roka, a to uglavnom budu nepotpuni odgovori“, kazala je Veselinovićeva ističući da je najteže dobiti informacije iz javnih fondova i javnih preduzeća, te ugovore koje su potpisali predstavnici ministarstava i javnih preduzeća. Prema postojećoj legislativi, u slučaju da javni organ ne odgovori na zahtjev, moguće je podnijeti žalbu u upravnom postupku i to rukovodiocu javnog organa koji je donio odluku. U slučaju nezadovoljstva odlukom ovog organa, podnosilac zahtjeva ima mogućnost obraćanja sudu.