Beskonačno dugi redovi ispred bh. institucija i a beskonačno i čekanje. Nekad prođe i po nekoliko sati za dobivanje samo jednog papira, ili vam nedostaje baš taj samo jedna papir. Zaostajemo u procesu digitalizacije, a u međuvremenu smo svrstani u red ‘zemalja neznalica’, objavila je N1 televizija.
Ukoliko u Bosni i Hercegovini želite završiti administrativne poslove, naoružajte se strpljenjem. U najvećem broju slučajeva, čekaćete nekoliko sati i nedostajaće vam ‘još jedan papir’.
”Jedan sat, i opet ću se morati vratiti, ne možemo taksu kupiti ovdje, nego kad završimo idemo po taksu na neki kiosk, pa opet ovamo u red”, kažu nam građani.
”Sat vremena čekam, ne znam ni po šta sam došao”, rekao nam je još jedan građanin.
U zakonskom kontekstu kaskamo
Kako bi ovakvo stanje postalo prošlost, Tuzlak Enver Gluhić kreirao je jednostavnu aplikaciju e-dokumenti, prilagođenu svima. Za samo nekoliko minuta, u bilo koje vrijeme, građani bi mogli pristupiti svojim dokumentima.
”Aplikacija funkcioniše po principu da bi svaki građanin bi imao svoje pristupne podatke, a to su matični broj i lozinka. Dovoljno su dva do tri klika da dobijete svoj dokument u elektronskoj formi, možete ga štampati, a možete ga koristiti i u PDF formatu. Svaki dokument ima svoj kod za provjeru, tako da se vrlo lako putem iste aplikacije može provjeriti vjerodostojnost bilo kog izdatog dokumenta”, naveo je Enver Gluhić.
Nadležni su se, ipak, oglušili na ovaj prijedlog. Kamen spoticanja na putu ka digitalizaciji je i Zakon o elektronskom potpisu na državnom nivou. Usvojen još 2006, trebao je postati funkcionalan 2019. godine, ali je zastario. Novi zakon u formi nacrta usvojilo je Vijeće ministara, ali ne i Zastupnički dom Parlamanta Bosne i Hercegovine.
”Mi prvo tu u zakonskom kontekstu kaskamo, onda kaskamo sa svim ostalim stvarima. Kaskamo sa izgradnjom infrastrukture, kaskamo sa uspostavljanjem e-servisa i e-registara”, rekao je Adis Muhović, iz Centra za politike i upravljanje.
Na putu ka EU digitalizacija neophodna
Određenih pomaka ipak ima. Primjer je Mia četbot, online pomoćnica od koje građani Bijeljine i Laktaša mogu zatražiti svoja dokumenta, a isti stižu na kućnu adresu. Digitalizacija je počela laganim koracima, no osnovni problem je necjelovitost.
”Ne ispunjavaju jedan uslov, a to je harmonizovana reforma javne uprave u cijeloj BiH i razvoj digitalizacije u e-upravi, kao jednog procesa koji je neminovan, ali prilično fragmentiran, i iz tih razloga ne mogu da ispune uslove koji se očekuju. Jedan od faktora ograničenja je nepostojanje jedinstvenog, zajedničkog tijela certifikacionog tijela za elektronski potpis’‘, rekao je Dragan Ćuzulan, iz Ureda koordinatora za reformu javne uprave.
Na putu ka Evropskoj uniji, digitalizacija je neophodna. Prednosti su vidljive i sa aspekta ekonomije.
”Male zemlje, tranzicijske zemlje, koriste digitalnu transformaciju kako bi stvorili pretpostavke za višu stopu ekonomskog rasta, ubrzale ekonomski razvoj. BiH nažalost, značajno zaostaje po ovom pitanju. Laički posmatrano, to je najlakše uvidjeti ukoliko posmatramo brojne redove čekanja širom države”, kazao je ekonomski analitičar Admir Čavalić.
Čekaće još dugo, s obzirom da je Svjetski ekonomski forum svrstao Bosnu i Hercegovinu u kategoriju zemalja neznalica. Tik do zemalja bez ikakve perspektive, a daleko od liderskih.