Слободна Европа: За разлику од већине својих сусједа, БиХ је, као и неколико претходних година, према оцјени Freedom House-а остала међу дјелимично слободним земљама. Ово мјесто у региону дијели са Македонијом. Нажалост, овакве оцјене за невладине организације у БиХ које се баве заштитом људских права, нису ништа ново, а изненађени нису ни представници власти.
Према оцјени Freedom House-а БиХ је и ове године у групи дјелимично слободних земаља, упркос растућој забринутости у вези са етничким тензијама. Иако међународна заједница улаже велике напоре да помогне интеграцију земље, већина аспеката политичког, друштвеног и привредног живота остало је подијељено по етничким линијама, наводи се у извјештају ове организације. Корупција у земљи остаје озбиљан проблем, а грађанска права и слободе ограничена су повратницима и мањинама, наводи се у извјештају Freedom House-а. На све ово упозоравају из године у годину и домаће организације које се баве заштитом људских права и слобода, каже предсједник Хелсиншког комитета БиХ Срђан Диздаревић:
„Кад их гледамо ових 15-16 година, колико Хелсиншки комитет прати стање људских права у БиХ, можемо рећи да бисмо исте извјештаје могли поднијети за задњих 5-6 година. У бити исти је правни оквир, исто је понашање политичких елита и нема напретка ни у ком погледу, ни на ком од сегмената који се дотичу било демократије, било људских права.“
Ситуација у БиХ и даље је оптерећена проблемима у успостављању владавине права и процеса демократизације и због тога сви у земљи сносе посљедице. Одговорност за овакво стање сноси лоша и неодговорна власт у БиХ, наглашава предсједник Хелсиншког одбора РС Бранко Тодоровић:
„Очигледно је да смо у застоју и када су у питању реформе, и када су у питању европске интеграције. БиХ је у сваком случају на зачељу листе европских земаља које желе да уђу у ЕУ. Мислим да нас ту претичу и наши сусједи, а главна одговорност је, прије свега, на властима у БиХ.“
Представници власти у БиХ такође сматрају да је оцјена Freedom House-а лоша вијест која ће утицати на европски пут земље, али истичу да је темељ проблема у организацији државе, а не у раду одговорних. Посланик СДА у државном Парламенту Халид Гењац, каже:
„Проблем је национални систем организирања и политичког дјеловања дјеловања државе. Будући да је БиХ тако уставно организирана, и истовремено и етнички тако постављена, то наравно, у цјелокупном збиру продуцира слику да у БиХ нема оног потребног степена поштивања људских права и слобода.“
У извјештају се истиче да је раширена корупција у земљи озбиљан проблем па су политичке странке, полиција, здравствени систем и ентитетске владе означене као најкорумпираније институције у земљи. Иако су под притиском међународне заједнице неки од закона за спрјечавање корупције усвојени, они се не проводе, наводи Freedom House. Због тога се у борбу против корупције мора укључити шира друштвена заједница, сматра Слободан Наградић из ПДП-а:
„Ако се не направи један озбиљан програм и пројекат у којег би биле укључени буквално сви друштвени чиниоци, политичке странке, невладине организације, образовне установе, медији, вјерске организације, цркве и други чиниоци јавног живота, тешко је очекивати промјене на боље.“
Нажалост, овакви извјештаји о БиХ као дјелимично слободној земљи нису никакава новост, каже потпредсједник ХДЗ 1990 Мартин Рагуж, али додаје да могу бити и добри показатељи како побољшати стање у земљи:
„Ја сам увјерен, без обзира на све потешкоће и комплексне односе, различите политичке приступе, да нема алтернативе, него ти стандарди, поштивање људских права, примјена Европске конвенције о људским правима, функционирање институција, једнакост грађана пред законом, то је нешто што заиста мора бити фокус за све нас овдје.“
Процјене да је БиХ претполитичко и недовршено друштво су тачне и произашле из политичке несигурности и недостатка политике која би земљу повела ка европском путу, истиче професор сарајевског Универзитета, Хидајет Реповац. Али, поред свега наведеног у извјештају Freedom House-а, има и претјеривања, додаје Реповац:
„Нас Европа гледа кроз другачију лупу. Има ту и претјеривања. Мислим да БиХ у том погледу не заостаје за земљама окружења, јер ни оне нису постигле оно што се од нас тражи. Нису чак ни разријешиле питање односа са Хашким трибуналом, јер докле год су Младић и Хаџић на слободи, мислим да се не може говорити да су они испунили неке увјете које тражи Европска унија. И са Хрватском је сличан случај, а и са Македонијом и Црном Гором, према томе, издвајати БиХ у том погледу као поприште национализама, попришта једне недефиниране и контроверзне политике, мислим да није у цијелости ни тачно, а ни добро за нас.“
Овакве оцјене и извјештаји међународних организација за заштиту људских права и слобода сврставају БиХ у ред оних који ће дуже чекати за безвизни режим, евроатлантске интеграције и чланство у НАТО.