Povodom jučerašnjih izjava Lejle Rešić, ministrice uprave i lokalne samouprave RS u kojim je iznijela niz optužbi na račun Ureda koordinatora za reformu javne uprave i rada Fonda za reformu javne uprave, a koju su prenijeli mediji, upućujemo demantiji svim medijima. Neusvajanjem Strateškog okvira za reformu javne uprave Republika Srpska još jednom je pokazala da nema iskrene namjere u provedbi reforme javne uprave i da se za nju samo deklerativno zalaže. To potkrepljujemo sljedećim činjenicama:
- Prijedlog Strateškog okvira poputno je usaglašen na sastanku Zajedničke radne grupe (ZRG) održanom 29. marta 2018. Predstavnici ZRG saglasili su se da dokument može biti upućen Vijeću ministara BiH, vladama entiteta i BDBiH na razmatranje i usvajanje. Zajedničku radnu grupu čine i predstavnici iz Republike Srpske koji su podržali prijedlog dokumenta. Predstavnici iz Republike Srpske su izvijestili na sastanku ZRG održanom 18. januara 2019. da je upućeno više urgencija, te da su obavljeni razgovori sa predstavnicima institucija nadležnih za davanje mišljenja, kao i da nije bilo primjedbi na sadržaj usaglašenog teksta Strateškog okvira za RJU 2018-2022. Dakle, bez ikakvog razloga, čeka se na usvajanje Strateškog okvira za RJU 2018-2022. u Vladi Republike Srpske već gotovo godinu dana.
- Na trećem sastanku Specijalne grupe za reformu javne uprave, koja je uspostavljena kao dijalog sa predstavnicima Evropske komisije održanom prije dva dana u Vladi Republike Srpske predstavnici iz RS obećali su Evropskoj komisiji da će usvojiti inovinaru strategiju u narednih nekoliko sedmica te su imali pozitivan stav o nastavku rada Fonda. Evropska komisija mišljenja je da je Fond dobar alat za podršku reformi javne uprave te je dala podršku na daljem unapređenju njegovog rada.
- Fond za reformu javne uprave ne funkcioniše, kako zbog neusvajanja Strateškog okvira za nastavak reforme tako i zbog odbijanja predstavnika iz Republike Srpske da potpišu aneks Memoranduma o razumijevanju o uspostavi Fonda da bi omogući njegovo dalje funkcionisanje. Čak 10 projekata koji će pomoći provedbu reforme javne uprave, a njih su pripremali članovi nadzornih timova iz RS, FBiH, BDBiH i državnog nivoa, čeka na usvajanje.
- Republika Srpska jedini je nivo vlasti koji je koristio individualne projekte iz Fonda za reformu javne uprave, dok su svi ostali projekti (njih 23) bili zajednički, a što je i smisao reforme: provesti je na jednak i harmoniziran način u entitetima, Brčko distriktu i državnom nivou.
- Republika Srpska u zadnjih sedam godina, otkako i domaće vlasti učestvuju u Fondu, uplatila je u Fond 198.467 KM. Ostali nivoi vlasti uplatili su: Vijeće ministara BiH 1.050.000 KM, Federacija BiH 850.000 KM, Brčko distrikt BiH 142.000 KM. Nepoštivanje Memoranduma, pored nesrazmjernog finansijskog učešća Republike Srpske u odnosu na druge nivoe, ogleda se i u činjenici da je u 2016. godini Vlada RS u dva navrata donijela odluke o isplati sredstava za sufinansiranje projekata iz oblasti reforme javne uprave, međutim taj novac nikad nije uplaćen na račune Fonda za RJU. Sve ovo jasno je navedeno finansijskim izvještajima Fonda koje je redovno usvajao Upravni odbor Fonda.
- Donatori Fonda (strani donatori i domaće vlasti) jedini su odobravali isplate novca iz Fonda za reformu javne uprave na sjednicama Upravnog odbora ovog tijela i to kroz usvajanja periodičnih i završnih izvještaja implementatora projekata. Svi ovi izvještaji su usvojeni, što znači da su ih podržali i predstavnici Republike Srpske. Nikada niko od njih nije ukazao na netransparentnost trošenja novca.
- Implementatori projekata bile su firme sa cijelog prostora BiH, što znači i iz RS.
- Žao nam je što nas u Uredu koordinatora za reformu javne uprave nema 52 ili 56, kako to tvrdi ministrica Rešić. U Uredu koordinatora sa današnjim danom stalno zaposleno je 36 osoba (državni službenici i namještenici). Više o nama javnost može saznati preko naše web stranice jer smo jedna od rijetkih institucija koja ne krije plate zaposlenih i njihova ukupna primanja. Sve naše tenderske dokumentacije i ugovori o potpisanim projektima dostupni su svima i svakome.
- Još jedan od dokaza da se RS samo deklarativno zalaže za proces reforme javne uprave je i neusvajanje još jednog važnog dokumenta – strategije reforme upravljanja javnim finansijama. Na drugom sastanku Specijalne grupe za reformu javne uprave održanom početkom 2018. godine obećali su da će istu usvojiti do aprila ove godine, da bi prije dva dana izvjestili Evropsku komisiju da pripremaju novi dokument za period 2020-2025. koji nije usklađen sa istim strategijama koje su usvojile Vlada FBiH, Vlada BDBiH i Vijeće ministara BiH.
- Ukoliko i dalje bude otpor reformi javne uprave zbog Republike Srpske izgubit ćemo novac iz evropskih fondova. Sve dalje blokade značit će i blokiranje procesa evropskih integracija te otežati dobijanje kandidatskog statusa i otpočinjanje pregovora BiH sa Evropskom komisijom.
- Izjava ministrice da nije potreban strateški okvir za nastavak reforme dovoljno govori o njenom načinu shvatanja reforme u BiH ali i obavezama koje i Republika Srpska ima u procesu evropskih integracija. Sve zemlje regije koje su u procesu evropskih integracija imaju i već realiziraju inovirane cjelodržavne strategije reforme javne uprave jer je to jasan zahtjev Evropske komisije/SIGMA i jedan od preduslova za finansijsku podršku procesa reforme javne uprave od strane Evropske unije.
URED KOORDINATORA ZA REFORMU JAVNE UPRAVE