Fena: Sjednica Parlamenta za Evropu, zakazana za danas u Sarajevu, okupit će predstavnike zakonodavnih tijela na državnom, entitetskom i nivou Distrikta Brčko koji će razgovarati o reformi energetskog sektora u kontekstu evropskih integracija, s posebnim osvrtom na najbolju evropsku praksu.
Specijalni predstavnik Evropske unije (EUSR) u Bosni i Hercegovini je pokrenuo projekt Parlament za Evropu da bi pomogao bosanskohercegovačkim parlamentarcima da efikasno rade na obimnom programu zakonskih propisa koji proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Evropskog partnerstva.
Parlament za Evropu ima za cilj da ohrabri aktivno, informirano i konstruktivno učešće parlamentaraca u procesu integracije u Evropsku uniju. Ovaj projekt se fokusira na centralnu ulogu članova Parlamenta da osiguraju da Bosna i Hercegovina ispuni zahtjeve koje je pred nju postavila EU – a time i ulogu koju imaju u poboljšanju života običnih građana.
Parlament za Evropu je jedna od ključnih aktivnosti koje poduzima EUSR da bi se evropska pitanja stavila u fokus političke i javne debate u Bosni i Hercegovini. Slične inicijative obuhvaćaju i građansko društvo, posebno mlade i nevladin sektor, političke stranke i medije.
Kako najavljuju organizatori u radu sjednice učestvovat će će Valentin Inzko, specijalni predstavnik EU u BiH, Johann Hesse, šef operacija Delegacije Evropske unije u BiH, te Slavtcho Neykov, direktor sekretarijata Energetske zajednice u Beču.
Parlament za Evropu je projekt Specijalnog predstavnika Evropske unije u BiH pokrenut da bi se pomoglo zakonodavnim organima u BiH da ispune svoje obaveze koje se odnose na približavanje BiH Evropskoj uniji. U okviru projekta, jednom mjesečno se održavaju jednodnevne radne sesije na kojima 32 člana parlamenta – zastupnici i delegati oba doma državnog parlamenta, oba doma entitetskih parlamenata i Skupštine Brčko Distrikta – razgovaraju sa zvaničnicima i ekspertima EU, posebno onim koji mogu ponuditi svoju stručnost i lično iskustvo iz nedavnog proširenja EU, o najvažnijim pitanjima u vezi s obavezama BiH u okviru procesa evropskih integracija.
Ovaj projekt je jedna od ključnih aktivnosti koje poduzima EUSR kako bi se europska pitanja stavila u fokus političke i javne debate u BiH. Slične inicijative obuhvaćaju i građansko društvo, posebno mlade i nevladin sektor, političke stranke i medije.
U kontekstu zahtjeva Evropske unije (EU), Bosna i Hercegovina (BiH) se u energetskom sektoru obavezala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU (SAA) 2008. godine i pristupanjem Ugovoru o Energetskoj zajednici.
Bosna i Hercegovina do sada nije ostvarila zadovoljavajući stepen prilagođavanja domaćeg zakonodavstva pravnoj stečevini Zajednice, iako ovakve obaveze direktno proistječu iz Ugovora o Energetskoj zajednici. Općenito govoreći, BiH je otpočela pripreme na ispunjavanju standarda EU u oblasti energetike, ali su i dalje u ranoj fazi.
Tokom 2009., učinjen je mali iskorak, a BiH i dalje zaostaje u ispunjavanju uvjeta iz Ugovora o Energetskoj zajednici. Veća saradnja i koordinacija dvaju entiteta bila bi korisna za razvoj funkcionalnog energetskog tržišta i poboljšanje sigurnosti snabdijevanja.
Izrada sveobuhvatne energetske strategije, uključujući promoviranje učinkovite potrošnje električne energije i obnovljivih izvora energije, od suštinske je važnosti, saopćeno je iz Pres- ureda OHR/EURS .
Što se tiče dijela pravne stečevine EU vezanog za tržište električne energije, on je djelomično prenesen u domaće zakonodavstvo, ali i dalje nisu riješena pitanja poput tenderskih procedura za nove proizvodne kapacitete. Ovo je posebno važno u kontekstu značajnih ulaganja koja se planiraju u bliskoj budućnosti, poput ulaganja u nove elektrane.
Od januara 2008. otvoreno je tržište za sve potrošače, izuzevši domaćinstva. Međutim, potrošači nemaju dovoljno poticaja da promijene distributera, s obzirom na to da su regulirane tarife i dalje ispod tržišnih cijena. Isto tako, provedba zakonskih propisa nije na zadovoljavajućem nivou. Normalizacija rada kompanije za prijenos električne energije u BiH (Elektroprijenos-Elektroprenos BiH) je neophodna, kako se ne bi dovela u pitanje sigurnost snabdijevanja električnom energijom u BiH. Evropska unija spremna je pružiti tehničku i savjetodavnu pomoć prema tom cilju.
Što se tiče reformskih inicijativa u oblasti energetskog sektora, usvojena su tri zakona na državnom nivou. Na osnovu tih zakona, uspostavljeni su Državna regulatorna komisija za električnu energiju (DERK), sa sjedištem u Tuzli, Nezavisni operator sistema (NOS), sa sjedištem u Sarajevu i Kompanija za prijenos električne energije (Elektroprijenos-Elektroprenos BiH), sa sjedištem u Banjoj Luci. Donesena su i dva harmonizirana zakona o električnoj energiji na nivou entiteta.
Republika Srpska (RS) je 2006. ažurirala svoj Akcioni plan za restrukturiranje energetskog sektora, u maju 2009. godine donijela novi Zakon o energetici, a nedavno je usvojila izmjene i dopune Zakona o električnoj energiji, kojim su se proširile nadležnosti regulatora u Republici Srpskoj na cjelokupno energetsko tržište, a ne samo na oblast električne energije.
U Republici Srpskoj trenutno se privodi kraju izrada Energetske strategije.
Federacija Bosne i Hercegovina (FBiH) usvojila je Energetski akcioni plan 2005. Međutim, do sada u Federaciji nije usvojen zakon o energetici, a u toku su izmjene i dopune Zakona o električnoj energiji donesenog 2005.
Dokument koji je pripremila Federacija, a koji je najbliži energetskoj strategiji, jeste Strateški plan razvoja energetskog sektora FBiH. Državna energetska strategija bit će pripremljena nakon što entiteti usvoje svoje strategije.
Državna regulatorna komisija za električnu energiju (DERK) izdala je nove tarife za Nezavisnog operatora sistema i pomoćne službe za 2009. Tarife koje su entitetske regulatorne komisije (FERK i RSERK) usvojile 2007. godine i dalje su na snazi. U pogledu učinkovite potrošnje električne energije i obnovljivih izvora energije, ostvaren je ograničeni napredak.
Za sada nema strateškog plana za promoviranje učinkovite potrošnje električne energije ili upotrebe obnovljivih izvora energije. U decembru 2008. predviđena je naplata 50 posto takse za priključak za one objekte koji koriste obnovljive izvore energije za proizvodnju električne energije. To se ne odnosi na hidroelektrane kapaciteta više od 10 MW.
Nije ostvaren napredak u sektoru plina. I u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH na snazi su relevantni propisi od 2007., ali do sada nije izrađen zakonski okvir na državnom nivou niti je uspostavljena regulatorna komisija na državnom nivou.
Što se tiče nuklearne sigurnosti i zaštite od radijacije, BiH je potpisala Konvenciju o ranom obavještavanju o nuklearnoj nesreći, Konvenciju o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala i Konvenciju o pomoći u slučaju nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti. Međutim, Zakon o radijaciji i nuklearnoj sigurnosti, koji je na snazi u BiH od 2007. godine, ne provodi se u praksi. Pored toga, nije ostvarena ni puna usklađenost domaćeg zakonodavstva i propisa u ovoj oblasti s pravnom stečevinom Evropske unije.
Državna regulatorna komisija za radijacijsku i nuklearnu sigurnost počela je s radom 2009. nakon imenovanja direktora i regionalnog zamjenika direktora.
Parlament za Evropu je projekt Specijalnog predstavnika Evropske unije u BiH pokrenut da bi se pomoglo zakonodavnim organima u BiH da ispune svoje obaveze koje se odnose na približavanje BiH Evropskoj uniji. U okviru projekta, jednom mjesečno se održavaju jednodnevne radne sesije na kojima 32 člana parlamenta – zastupnici i delegati oba doma državnog parlamenta, oba doma entitetskih parlamenata i Skupštine Brčko Distrikta – razgovaraju sa zvaničnicima i ekspertima EU, posebno onim koji mogu ponuditi svoju stručnost i lično iskustvo iz nedavnog proširenja EU, o najvažnijim pitanjima u vezi s obavezama BiH u okviru procesa evropskih integracija. Ovaj projekt je jedna od ključnih aktivnosti koje poduzima EUSR kako bi se europska pitanja stavila u fokus političke i javne debate u BiH. Slične inicijative obuhvaćaju i građansko društvo, posebno mlade i nevladin sektor, političke stranke i medije.