Фена: Сједница Парламента за Европу, заказана за данас у Сарајеву, окупит ће представнике законодавних тијела на државном, ентитетском и нивоу Дистрикта Брчко који ће разговарати о реформи енергетског сектора у контексту европских интеграција, с посебним освртом на најбољу европску праксу.
Специјални представник Европске уније (ЕУСР) у Босни и Херцеговини је покренуо пројект Парламент за Европу да би помогао босанскохерцеговачким парламентарцима да ефикасно раде на обимном програму законских прописа који проистичу из Споразума о стабилизацији и придруживању и Европског партнерства. Парламент за Европу има за циљ да охрабри активно, информирано и конструктивно учешће парламентараца у процесу интеграције у Европску унију.
Овај пројект се фокусира на централну улогу чланова Парламента да осигурају да Босна и Херцеговина испуни захтјеве које је пред њу поставила ЕУ – а тиме и улогу коју имају у побољшању живота обичних грађана. Парламент за Европу је једна од кључних активности које подузима ЕУСР да би се европска питања ставила у фокус политичке и јавне дебате у Босни и Херцеговини. Сличне иницијативе обухваћају и грађанско друштво, посебно младе и невладин сектор, политичке странке и медије. Како најављују организатори у раду сједнице учествоват ће ће Валентин Инзко, специјални представник ЕУ у БиХ, Јоханн Хессе, шеф операција Делегације Европске уније у БиХ, те Славтцхо Неyков, директор секретаријата Енергетске заједнице у Бечу.
Парламент за Европу је пројект Специјалног представника Европске уније у БиХ покренут да би се помогло законодавним органима у БиХ да испуне своје обавезе које се односе на приближавање БиХ Европској унији. У оквиру пројекта, једном мјесечно се одржавају једнодневне радне сесије на којима 32 члана парламента – заступници и делегати оба дома државног парламента, оба дома ентитетских парламената и Скупштине Брчко Дистрикта – разговарају са званичницима и експертима ЕУ, посебно оним који могу понудити своју стручност и лично искуство из недавног проширења ЕУ, о најважнијим питањима у вези с обавезама БиХ у оквиру процеса европских интеграција. Овај пројект је једна од кључних активности које подузима ЕУСР како би се еуропска питања ставила у фокус политичке и јавне дебате у БиХ. Сличне иницијативе обухваћају и грађанско друштво, посебно младе и невладин сектор, политичке странке и медије.У контексту захтјева Европске уније (ЕУ), Босна и Херцеговина (БиХ) се у енергетском сектору обавезала потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању с ЕУ (САА) 2008. године и приступањем Уговору о Енергетској заједници.
Босна и Херцеговина до сада није остварила задовољавајући степен прилагођавања домаћег законодавства правној стечевини Заједнице, иако овакве обавезе директно проистјечу из Уговора о Енергетској заједници. Опћенито говорећи, БиХ је отпочела припреме на испуњавању стандарда ЕУ у области енергетике, али су и даље у раној фази.
Током 2009., учињен је мали искорак, а БиХ и даље заостаје у испуњавању увјета из Уговора о Енергетској заједници. Већа сарадња и координација двају ентитета била би корисна за развој функционалног енергетског тржишта и побољшање сигурности снабдијевања. Израда свеобухватне енергетске стратегије, укључујући промовирање учинковите потрошње електричне енергије и обновљивих извора енергије, од суштинске је важности, саопћено је из Прес- уреда ОХР/ЕУРС . Што се тиче дијела правне стечевине ЕУ везаног за тржиште електричне енергије, он је дјеломично пренесен у домаће законодавство, али и даље нису ријешена питања попут тендерских процедура за нове производне капацитете. Ово је посебно важно у контексту значајних улагања која се планирају у блиској будућности, попут улагања у нове електране.
Од јануара 2008. отворено је тржиште за све потрошаче, изузевши домаћинства. Међутим, потрошачи немају довољно потицаја да промијене дистрибутера, с обзиром на то да су регулиране тарифе и даље испод тржишних цијена. Исто тако, проведба законских прописа није на задовољавајућем нивоу. Нормализација рада компаније за пријенос електричне енергије у БиХ (Електропријенос-Електропренос БиХ) је неопходна, како се не би довела у питање сигурност снабдијевања електричном енергијом у БиХ.
Европска унија спремна је пружити техничку и савјетодавну помоћ према том циљу. Што се тиче реформских иницијатива у области енергетског сектора, усвојена су три закона на државном нивоу. На основу тих закона, успостављени су Државна регулаторна комисија за електричну енергију (ДЕРК), са сједиштем у Тузли, Независни оператор система (НОС), са сједиштем у Сарајеву и Компанија за пријенос електричне енергије (Електропријенос-Електропренос БиХ), са сједиштем у Бањој Луци. Донесена су и два хармонизирана закона о електричној енергији на нивоу ентитета. Република Српска (РС) је 2006. ажурирала свој Акциони план за реструктурирање енергетског сектора, у мају 2009. године донијела нови Закон о енергетици, а недавно је усвојила измјене и допуне Закона о електричној енергији, којим су се прошириле надлежности регулатора у Републици Српској на цјелокупно енергетско тржиште, а не само на област електричне енергије. У Републици Српској тренутно се приводи крају израда Енергетске стратегије.
Федерација Босне и Херцеговина (ФБиХ) усвојила је Енергетски акциони план 2005. Међутим, до сада у Федерацији није усвојен закон о енергетици, а у току су измјене и допуне Закона о електричној енергији донесеног 2005. Документ који је припремила Федерација, а који је најближи енергетској стратегији, јесте Стратешки план развоја енергетског сектора ФБиХ. Државна енергетска стратегија бит ће припремљена након што ентитети усвоје своје стратегије.
Државна регулаторна комисија за електричну енергију (ДЕРК) издала је нове тарифе за Независног оператора система и помоћне службе за 2009. Тарифе које су ентитетске регулаторне комисије (ФЕРК и РСЕРК) усвојиле 2007. године и даље су на снази. У погледу учинковите потрошње електричне енергије и обновљивих извора енергије, остварен је ограничени напредак. За сада нема стратешког плана за промовирање учинковите потрошње електричне енергије или употребе обновљивих извора енергије. У децембру 2008. предвиђена је наплата 50 посто таксе за прикључак за оне објекте који користе обновљиве изворе енергије за производњу електричне енергије. То се не односи на хидроелектране капацитета више од 10 МW.
Није остварен напредак у сектору плина. И у Републици Српској и у Федерацији БиХ на снази су релевантни прописи од 2007., али до сада није израђен законски оквир на државном нивоу нити је успостављена регулаторна комисија на државном нивоу. Што се тиче нуклеарне сигурности и заштите од радијације, БиХ је потписала Конвенцију о раном обавјештавању о нуклеарној несрећи, Конвенцију о физичкој заштити нуклеарног материјала и Конвенцију о помоћи у случају нуклеарне несреће или радиолошке опасности. Међутим, Закон о радијацији и нуклеарној сигурности, који је на снази у БиХ од 2007. године, не проводи се у пракси. Поред тога, није остварена ни пуна усклађеност домаћег законодавства и прописа у овој области с правном стечевином Европске уније. Државна регулаторна комисија за радијацијску и нуклеарну сигурност почела је с радом 2009. након именовања директора и регионалног замјеника директора.
Парламент за Европу је пројект Специјалног представника Европске уније у БиХ покренут да би се помогло законодавним органима у БиХ да испуне своје обавезе које се односе на приближавање БиХ Европској унији. У оквиру пројекта, једном мјесечно се одржавају једнодневне радне сесије на којима 32 члана парламента – заступници и делегати оба дома државног парламента, оба дома ентитетских парламената и Скупштине Брчко Дистрикта – разговарају са званичницима и експертима ЕУ, посебно оним који могу понудити своју стручност и лично искуство из недавног проширења ЕУ, о најважнијим питањима у вези с обавезама БиХ у оквиру процеса европских интеграција. Овај пројект је једна од кључних активности које подузима ЕУСР како би се еуропска питања ставила у фокус политичке и јавне дебате у БиХ. Сличне иницијативе обухваћају и грађанско друштво, посебно младе и невладин сектор, политичке странке и медије.