Semiha Borovac, koordinatorka za reformu javne uprave, tvrdi da BiH trenutno nema efikasnu i građanima odgovornu javnu upravu. Ona najavljuje da BiH u narednoj godini tek predstoji najbolniji deo reforme javne uprave kako bi se na svim nivoima vlasti obezbedila efikasna i depolitizovana uprava, sposobna da odgovori zadacima koje će pred nju postaviti zvaničnici EU.
U intervjuu za Press RS Semiha Borovac demantuje medijske spekulacije o neracionalnom trošenju novca i prekomernom broju zaposlenih u kancelariji državnog koordinatora za reformu javne uprave.
– Za sprovođenje reforme javne uprave potreban je značajan novac, koji obezbeđujemo putem donacija nekoliko evropskih zemalja i Evropske komisije. Ta sredstva uplaćuju se u poseban Fond za reformu javne uprave, koji funkcioniše po procedurama koje su propisale zemlje članice, a Fond ih usvojio. To su strogo kontrolisana sredstva i nijedna transakcija ne ide dok se ne završi faza projekta o čijoj realizaciji konsenzusom odlučuju predstavnici svih nivoa vlasti, uključujući oba entiteta i distrikt Brčko. Ta sredstva prolaze kroz budžet kancelarije koordinatora i sve isplate podložne su i državnoj i međunarodnoj reviziji ako to traže donatori – objašnjava Borovčeva.
Šta je posao vaše kancelarije?
– Mi smo telo Saveta ministara BiH, koje je pre sedam godina osnovano kako bi koordinisalo sprovođenje strategije reforme javne uprave. Te aktivnosti zajednički se sprovode na državnom nivou, u upravama entiteta i u upravi Brčko distrikta. Svaki nivo vlasti ima svog koordinatora, koji šalje izveštaje našoj kancelariji, koja o dostignutom nivou reforme u pojedinim oblastima obaveštava evropske institucije.
Šta je suština reforme koja se sprovodi?
– Da se uprava u BiH na svim nivoima vlasti osposobi da prihvati zahteve koje pred nas postavi EU. Ako želimo u EU, moramo postati deo tog administrativnog prostora i naši državni službenici moraju se osposobiti da znaju da odgovore na ono što se traži od BiH u procesu pristupanja.
Za prostorije 12.000 KM mesečno
Koliko plaćate zakup prostorija ove kancelarije?
– Za ovu zgradu se plaća 12.000 KM mesečno za oko 600 kvadrata. Da postoji prostor u zgradama zajedničkih institucija, mi bismo rado tamo sedeli.
Zašto se za realizaciju projekata reforme angažuju firme izvan ove kancelarije?
– Zato što je reč o projektima koje naša kancelarija nije u stanju da realizuje, ali smo tu da pratimo njihovu realizaciju. Za projekte, koji potpuno prate evropske standarde, angažuju se konsultantske kuće i eksperti koji moraju da dokažu da imaju sertifikate i iskustva u tim poslovima. Za reformu javne uprave dobro je da te projekte nismo kao gotove dobili od stranaca, već smo ih sami uradili prilagođavajući ih našim potrebama.
Kako?
– Govorimo o šest stubova reforme koji treba da osposobe administraciju da zna da pripremi politiku, programe, dobre zakone, da se sprovede informatizacija, da se javni prihodi troše transparentnije, da se pravilno planiraju budžeti. Administracija mora da stekne one veštine i znanja koja ima i administracija EU. Zato i kažemo da je reforma javne uprave osnovni preduslov ulaska BiH u EU. Ako hoćemo tamo, moramo položiti račun da smo osposobili javnu upravu da radi po principima i standardima EU.
Koliko je ko napredovao u tim reformama?
– Svi smo tek napola puta u tom procesu. Najbolje rezultate u svim oblastima ima distrikt Brčko, pa RS.
Radi li se na smanjenju ogromne administracije, posebno u zajedničkim organima vlasti?
– To je projekat koji kreće od 2012. i kojim za svaki posao u državnoj službi treba da se utvrdi broj izvršilaca. Doći ćemo u situaciju da kažemo ko se sve smatra državnim službenikom. Ovaj deo reforme biće zaista najbolniji i, posle uspostavljanja kriterijuma, eliminisaće sve koji ne budu ispunjavali propisane uslove da rade na određenom mestu u državnoj službi. To je proces koji bi trebalo da završimo do 2014. godine.
Imamo li danas efikasnu i odgovornu javnu upravu?
– Nemamo! Već nekoliko godina izveštaji EK govore o slabom napretku u reformi javne uprave, posebno kad je reč o administraciji. Još govorimo o politizaciji kod zapošljavanja i napretka u službi.
Hoće li od 2014. godine pravila i kriterijumi biti važniji od stranačke pripadnosti?
– Mislim da hoće. Takve uslove ćemo stvoriti već od naredne godine. Sredinom 2012. stići će nam i prve ocene rada službenika po novim pravilnicima koje su donele vlade na svim nivoima.