Reforma javne uprave u Bosni i Hercegovini ponovo je pokrenuta nakon dužeg zastoja izazvanog nedostatkom političke volje.
Nedavnim konstituisanjem Kooodinacionog odbora za reformu javne uprave počele su aktivnosti na ispunjavanju još jedne preporuke iz Mišljenja Evropske komisije o zahtjevu Bosne i Hercegovine za članstvo u Evropskoj uniji.
Građani naviknuti na duga čekanja ispred šaltera javnih ustanova nadaju se da će administrativne usluge ubuduće biti dostupnije.
Pokretanje digitalizacije javne uprave je među najvažnijim prioritetima što bi u praksi omogućilo olakšane postupke za građane i privredu i niže troškove administrativnih usluga.
“Želimo da u narednom periodu počnemo proces digitalizacije i da građanima omogućimo brži, funkcionalniji pristup informacijama, dokumentima, pogotovo privredi gdje puno gube na te tehničke stvari u šalter salama, što bi se moglo raditi elektronski”, kaže Darko Kasap, direktor Ureda koordinatora za reformu javne uprave u Bosni i Hercegovini za RTRS.
Ključni preduslov za funkcionisanje i korištenje elektronskog potpisa je usvajanje zakona o elektronskom potpisu na nivou Bosne i Hercegovine.
“Naše institucije su spremen na to, međutim treba još da se usklade zakonski okviri da bi on bio primjenjiv svakodnevno. Vjerujem da ćemo u narednom periodu “otkočiti” taj problem, što je ključ cijele digitalizacije”, navodi Kasap.
Za razliku od Bosne i Hercegovine, u zemljama regiona, posebno u Srbiji, digitalizacija i elektronsko poslovanje postali su još važniji u vrijeme pandemije Covida jer su građani dobili brojne digitalne usluge.
Spremnost i sposobnost vlasti da unaprijedi javnu upravu ima utjecaja i na evropski put jer je ona dio Prvog klastera revidirane metodologije za pristupanje Evropskoj uniji. To znači da se progres u javnoj upravi reflektuje i na druge sektore.