“Главне кочнице и опструкција реформе јавне управе долазе из политичког менталитета који јавну управу доживљава као свој монопол. Претпоставка добре јавне управе је инклузивност и транспарентан рад”, рекао је за БХТ1 уживо координатор Kанцеларије за реформу јавне управе Драган Ћузулан.

Подсјећања ради, реформа јавне управе се налази међу четрнаест приоритета које је Европска комисија поставила пред Босну и Херцеговину, као услов за добијање кандидатског статуса.

Ћузулан сматра да сви нивои власти у Босни и Херцеговини морају да схвате да информације које посједују нису њихово већ власништво грађана и привреде.

Због тога и Европска комисија инсистира на деполитизацији као једној од кључних реформи јавне управе, рекао је он. Управо зато као главни проблем у овом процесу истиче недостатак политичке подршке.

“Јесмо ми направили одређене помаке и у смислу усвајања приоритета, више у смислу доношења Стратешког оквира за реформу јавне управе и Акционог плана, али нам слиједи имплементација. Све те активности и мјере, односно реформске задатке, треба провести кроз јавну управу. То је велики посао који ће такође захтијевати једну врсту политичке подршке.”

Kада се ради о задацима које је пред нас поставила Европска комисија, у приоритету је електронска управа. Дигитализација, казао је Ћузулан, обухвата чак три четвртине реформе, барем Стратешког оквира 2018-2022. Друга ствар је усклађивање законодавства са европским законодавством, оно што Европска комисија назива инклузивним законима, односно омогућавање укључености јавног сектора и грађана у доношење одговарајућих закона.

“Била је пракса да се закони проводе по хитном поступку, да се не проводе процедуре јавних консултација и грађани су, релативно, били искључени из доношења одређених закона, а и привреда”, подсјетио је Ћузулан.

Говорећи о томе како је пандемија утицала на рад јавне управе, он је навео да је, као и све остале, и ова област морала да се прилагоди новим условима.

“Редуковали смо начин рада и број запослених, прешло се на онлајн састанке и конференције и дигиталну комуникацију. У том смислу би и реформа јавне управе требало да иде и да се омогући грађанима да дигиталним путем остварују своја права”, наводи Ћузулан.