Истраживање које је провела Канцеларија координатора за реформу јавне управе је показало да просјечна испуњеност стандарда проактивне транспарентности износи 63,46 посто. Истраживањем су биле обухваћене 74 институције од којих су 44 дале одговоре на свих 38 питања.
Према резултатима истраживање о испуњавању стандарда проактивне транспарентности јавних институција у БиХ, четири институције Савјета министара БиХ испуњавају сто посто стандарде проактивне транспарентости и то су Дирекција за европске интеграције, Агенција за статистику БиХ, Агенција за високо образовање и осигурање квалитета, те Канцеларија координатора за реформу јавне управе. Ове четири институције објавиле су све податке и информације од јавног значаја, од контаката запослених до укупних примања руководилаца ових институција и свих државних службеника и намјештеника.
Од 44 институције најмању испуњеност стандарда има Институт за мјеритељство БиХ.
Државни координатор за реформу јавне управе Драган Ћузулан изјавио је данас у Сарајеву да просјечна испуњеност стандарда проактивне транспарентности од око 64 посто представља побољшање у односу на анализу интернет страница јавних институција коју је 2016. извршила „Аналитика“ када је просјечан ниво транспарентности (на узорку од 68 институција) износио 34,8 посто.
“У нашем истраживању смо констатовали да је ниво проактивне транспаретности око 64 посто. Можда је то мало преоптимистично имајући у виду да један дио институција није одговорило на наш упитник, али у сваком случају можемо рећи да постоји напредак и да је, када је ријеч о државном нивоу, објава података знатно транспарентнија. Наш циљ је да се створи законска обавеза за институције да се, у најмању руку, 38 стандарда које смо идентификовали као кључне за транспарентност, објављују на web страницама, што би помогло грађанима и медијима који прате рад инстуитуција”, истакао је Ћузулан.
Додао је да ће у наредном периоду радити и с 30 институција које нису доставиле одговоре, те да је свакако проактивна транспарентност већа од 50 посто и да постоји напредак.
Стандарди проактивне транспарентости, између осталог, подразумјевају омогућавање увида јавности у финансијске информације као што је извршење буџета, планови јавних набавки, укупна примања запослених у институцијама БиХ, те низ других информација од јавног значаја.
Питања су се односила на то да ли су институције управе на нивоу Савјета министара БиХ омогућиле доступним грађанима и корисницима званичних њеб страница сетове података, односно информација које посједују – стратешке, оперативне, финансијске, те информације у области јавних набавки, борбе против коруупције, те слободе приступа информацијама.
“Савјет министра БиХ усвојио је „Политику и стандарде проактивне транспарентности“ што треба да буде обавезујуће и да се манифестује кроз нови закон о слободи приступа информацијама који ће обавезати институције да морају да објављују податке о конкурсима, запошљавању и друго”, додао је Ћузулан.
Видеоприлог: Кристина Прањић (Федерација данас)
Извор: federalna.ba/Fena