Већина опћина и градова у ФБиХ, грађевинске дозволе не издају у предвиђеним роковима. Сваки други инвеститор чека на издавање грађевинске дозволе дуже од законом утврђеног рока, а поступак је компликован за инвеститора због многобројних административних процедура, један је од закључака Уред за ревизију институција у ФБиХ.
Резултати ревизије показују, да се у већини опћина грађевинске дозволе не издају у законом прописаним роковима. Сваки други инвеститор чека на издавање грађевинске дозволе дуже од утврђеног рока, а издавање грађевинских дозвола може трајати и до 320 дана.
Анализа је показала да просјечно трајање поступака издавања исте врсте грађевинске дозволе значајно варира између опћина/градова. Тако на примјер, издавање урбанистичке сагласности, у овисности од опћине/града, траје од 4 до 167 дана, издавање одобрења за грађење од 3 до 135 дана, док издавање употребне дозволе траје од 9 до 201 дан.
У зависности од кантона и рокови за издавање крећу се од 10 до 45 дана за урбанистичку сагласност и од 10 до 60 дана за одобрење за грађење.
“Поступак издавања грађевинских дозвола је компликован, због многобројне документације, коју инвеститор најчешће самостално прибавља. Често се овај поступак наводи и као примјер неефикасности јавне управе. У неким случајевима инвеститор је обавезан прибавити и до 30 докумената од различитих јавних институција. Између осталога, инвеститори су обавезни прикупити и документе о чињеницама о којима опћина/град води службену евиденцију. Овај поступак карактерише дуго трајање које је неприхватљиво за инвеститоре, ту су још непредвидиве и компликоване процедуре са многобројним корацима. Исход поступка јеувијек неизвјестан, стога инвеститор који улази у овај поступак не може са сигурношћу знати да ли ће градња бити одобрена”, наведено је у Извјештају.
ДУГОТРАЈНЕ ПРОЦЕДУРЕ
Инвеститори наводе да процедуре добивања грађевинских дозвола у великом броју опћина нису у потпуности унапријед познате, па нису ријетке ситуације да инвеститор покрене поступак добивања дозвола за грађење и у току њега одустане.
Такође, наводе да је вишемјесечно трајање поступка добивања грађевинских дозвола неприхватљиво за било којег инвеститора, било домаћег или страног. У глобалном смислу, Босна и Херцеговина је у 2017. години, по лакоћи добивања грађевинске дозволе, рангирана на 170. мјесто од 190 свјетских економија.
БиХ је најлошије рангирана у односу на земље региона као што су Македонија која је ранг 4., Србија ранг 96., Црна гора -ранг 93., Албанија ранг 106., или Хрватска ранг 128.
У односу на 2010. годину, БиХ је по лакоћи добивања грађевинских дозвола забиљежила погоршање ранга за 34 мјеста.
Неефикасност поступка издавања грађевинских дозвола, према мишљењу стручњака из предметне области, успорава економски развој, обзиром да компликоване и скупе процедуре поступка демотивишу домаће и стране инвеститоре. Тамо гђе постоји лакши поступак добијања дозвола за грађење, једноставност и нижи трошкови, постоји и већи интерес за инвестициона улагања.
У једном од закључака стоји да опћине нису осигурале да се кроз поступак издавања грађевинских дозвола превентивно ђелује на спречавање нелегалне градње, што за посљедицу има градњу великог броја објеката без неопходних грађевинских дозвола.
НЕЛЕГАЛНА ГРАДЊА
Процјењује се да је у већини опћина и градова више од 20 посто нелегално изграђених објеката.
Појава масовне нелегалне градње у посљедним деценијама, представља један од горућих проблема надлежних институцијама. Наводе се и подаци да је у ФБиХ од укупно изграђених објеката, њих 50 посто изграђено без грађевинских дозвола.
С тим у вези, стручна јавност упозорава на несагледиве друштвено-економске посљедице нелегалне градње и указује на потребу за ефикаснијим радом надлежних органа у поступку издавања дозвола за грађење. Надлежне власти су се кроз стратешке и оперативне документе опредијелиле за унапређење система издавања грађевинских дозвола.
Пракса показује да непостојање или застарјелост просторно-планских докумената који обухватају подручје опћине/града такођер отежава и успорава поступак издавања урбанистичке сагласности, обзиром да су просторно-плански документи основа за издавање предметне сагласности. У случају непостојања одговарајућих просторно-планских докумената, захтјев инвеститора се доставља на мишљење институцији надлежној за планирање и програмирање просторног уређења у кантону, или посебно именованој комисији за давање стручне оцјене.
Наведена процедура може потрајати и до два мјесеца што у коначници утиче на трајање поступка издавања урбанистичке сагласности. Узимајући у обзир значај просторно-планске документације за ефикасност поступка издавања грађевинских дозвола, ревизија је испитивала стање просторно планских докумената, при чему је утврђено да у 40 посто општина/градова није донесен просторни план опћине/града.
У опћинама/градовима у којима су просторни планови донесени утврђено је да 33 посто опћинских/градских просторних планова није усаглашено са просторним планом кантона, 40 посто планова је донесено прије више од 10 година.
Актуелна реформа јавне управе усмјерена је на стварање ефикасније, ђелотворније, одговорније и транспарентније јавне управе, оријентисане ка корисницима услуга (грађанима/предузетници) и спремна да одговори свим европским захтјевима. Један од циљева реформе је поједностављење управних процедура кроз увођење принципа да државни органи по службеној дужности прикупљају податке о чињеницама о којима јавноправна тијела воде службену евиденцију.
“Ниједна опћина/град није поставила властите циљеве у погледу ефикасности издавања грађевинских дозвола и генерално су изостале иницијативе према надлежним институцијама, које могу утицати на скраћење и поједностављење поступка издавања грађевинских дозвола. Поред, недовољних активности опћина/градова, ревизијом је утврђено да је дуг и компликован поступак издавања грађевинских дозвола, узрокован и непостојањем одговарајућег правног оквира за област просторног уређења и грађења, што је неопходна претпоставка за ефикасан поступак издавања грађевинских дозвола”, стоји у Извјештају.
Оно што ревизори дају као препоруке побољшања овог проблема јесте да је неопходно осигурати инвеститорима свеобухватне и лако доступне информације о могућностима и условима градње, административним корацима и документацији потребној за издавање грађевинских дозвола.
Казали су да је неопходно подузети активности у циљу израде недостајућих просторних планова и усаглашавања постојећих планова ужег подручја са плановима ширег подручја али и израдити оперативни план за превенцију непланске градње којим ће се утврдити мјере, активности, носиоци и динамика имплементације појединачних активности.
Потребно је утврдити активности, односно интерне процедуре са јасно дефинисаним корацима, задацима, одговорностима и роковима у поступку издавања грађевинских дозвола. Једна од препорука била је и израдити план унапређења властите ефикасности у поступку издавања грађевинских дозвола.
(Извор:Акта.ба)