Босна и Херцеговина је 24. септембра 2014. године званично приступила мултилатералној глобалној иницијативи Партнерство за отворену власт. Партнерство за отворену власт (енг.Open Government Partnership-OGP) је глобална мултилатерална иницијатива за транспарентност и отвореност рада тијела јавне власти, а њене учеснице су државе које се чланством у Партнерству обавезују на конкретне мјере и ђеловање у областима транспарентности, оснаживања учешћа грађана у власти, борбе против корупције и увођења нових технологија које чине јавну управу што ефикаснијом.
Идеју о оснивању Партнерства први пут је изнио предсједник САД-а, Барацк Обама, током свог говора у Скупштини УН-а у септембру 2010, а идуће године је потписана Декларација о отвореној власти од стране 8 држава, које су постале чланице Управног одбора ОГП иницијативе – Бразил, Филипини, Индонезија, Јужноафричка Република, Мексико, Норвешка, САД и Велика Британија. Од 8 иницијалних чланица ОГП иницијатива сада броји 70 чланица и сваке године број земаља које приступају иницијативи је у порасту. У претходним годинама постојања иницијатива је остварила многобројна постигнућа, која између осталог укључују преко 2.500 мјера и активности које су заједно развиле и провеле организације цивилног друштва и владе, а у великом броју земаља захваљујући ОГП-у успостављен је стални форум за дијалог између власти и цивилног друштва. Све ове мјере имају за циљ да учине рад влада ефикаснијим, транспарентнијим и одговорнијим и да остваре трансформативан учинак на цијелу заједницу.
У основи ОГП иницијативе леже вриједности из Декларације о отвореној власти. Пристанком на приступање Партнерству, државе чланице изражавају: 1. Свијест о потреби за отвореном влашћу – свјесност да грађани желе отворенију власт, учешће у јавном животу и власт која ће бити транспарентна, одговорна, ефикасна и осјетљива на потребе грађана. 2. Индивидуални приступ чланству у Партнерству – препознавање да свака држава одабире властити приступ учешћу у Партнерству, а који је у складу са државним приоритетима, околностима и жељама грађана. 3. Одговорно испуњавање обавеза – прихватање одговорности преузимања обавеза у промовисању транспарентности, борбе против корупције, оснаживања грађана и кориштења нових технологија у циљу ефикасније и одговорније власти. 4. Отвореност у сарадњи са грађанима и промоција транспарентности – заступање начела отворености у заједничким напорима власти и грађана да се осигура прогрес, иновације и сигурност заједнице, те прихватање начела транспарентности и отворене власти, с циљем постизања вишег нивоа благостања, добробити и људског достојанства.
Бројне су предности учешћа у иницијативи са аспекта државе, а неке од њих су заједнички рад институција власти и организација цивилног друштва, према начелу кооперативности и сарадње, иновација процеса сарадње и израде политика, заједничког стварања и управљања, позитиван ефекат у афирмацији и подизању угледа земље на међународном плану, побољшање у пословању, у областима економије и иновација – посебно у погледу отворености података, побољшање функционисања администрације – ефикасност, учинковитост и борба против корупцији, те,могућност јачања повјерења грађана у институције власти и њихов рад. Са аспекта грађана предности се огледају између осталог у већем осигуравању приступа информацијама које су им потребне како би могли оцијенити политичке одлуке власти кроз праћење и анализу тих информација, повећану ефикасност и квалитет добивених јавних добара и услуга, те веће учешће грађана и цивилног друштва у процесима доношења и провођења јавних политика.
Од приступања па до уназад пар мјесеци БиХ је у потпуности стагнирала по питању испуњавања обавеза предвиђених ОГП иницијативом. Тако је БиХ пропустила два рока за креирање првог Акционог плана који би нас требао довести један корак ближе ка стварању отворене власти која је одговорна према својим грађанима. У потпуном одсуству институционалних активности неформална коалиција организација цивилног друштва, коју чине Транспаренцy Интернатионал БиХ, Центар за друштвена истраживања Аналитика, Центар за заступање грађанских интереса, Центар за истраживачко новинарство и УГ Зашто не радила је на изради алтернативног акционог плана за БиХ путем организације састанака радних група у периоду јули-септембар 2015. Овај процес резултирао је формулисањем 13 мјера у неколико области: приступ информацијама, учешће јавности, информационе техологије и отворени подаци те фискална транспарентност, рад јавних предузећа и интегритет власти. Начин израде овог приједлога Акционог плана био је партиципативан и подразумијевао је формулисање заједничких приједлога на одржаним расправама у које су били укључени не само представници коалиције већ сви заинтересовани појединци и организације те представници власти.
Након вишегодишњег застоја те бројних апела цивилног друштва упућених властима да отпочну са испуњавањем обавеза и активностима на формирању Савјетодавног вијећа, чији је основни задатак да координира процес јавних консултација и припреми приједлог оквирног Акционог плана за имплементацију иницијативе, Савјет министара БиХ је у октобру 2016 године, донијело Одлуку о оснивању Савјетодавног вијећа иницијативе „Партнерство за отворену власт“, те упутило позив свим нивоима власти да именују своје представнике у рад овог тијела. Такође, на основу јавног позива, именована су у рад Савјетодавног вијећа и четири представника организација цивилног друштва. Стручну и административну помоћ раду Савјетодавног вијећа Иницијативе пружат ће Канцеларија координатора за реформу јавне управе на основу потписаног Меморандума о сарадњи са Министарством правде БиХ.
Од приоритетне је важности да власти именују своје представнике у Савјетодавно вијеће чим прије и да процес израде Акционог плана коначно отпочне. јер је нови рок за предају Акционог плана јуни 2017.године. Вријеме на располагању је веома кратко а посао пред БиХ велики. Питање је да ли БиХ себи може дозволити још једно пропуштање рока и урушавање већ ионако не веома завидног угледа на међународној сцени. Према досадашњој динамици ствари чини се да још једном власти не показују конкретну вољу за унапређењем ситуације и гледају на иницијативу Партнерство за отворену власт као још један пројекат цивилног друштва. Власти у повећаној транспарентности и отворености требају да препознају властити интерес и предности у смислу бољег фунцкионисања администрације, веће ефикасности, уштеда, а посљедично и већег повјерења грађана у њихов рад те побољшаног квалитета услуга.
Кључно је нагласити да Партнерство за отворену власт почива на вриједностима које су у цијелости су комплементарне вриједностима на чије се поштивање БиХ обавезала и разним другим документима у процесу придруживања Европској унији. Принципи Партнерства за отворену власт и имплементација мјера у оквиру ове иницијативе у директној је вези са проведбом реформе јавне управе,која је један од приоритетних захтјева ЕУ и кључних стубова у процесу проширења заједно са владавином права и економским управљањем. Не заборавимо да и Реформска агенда веома јасно афирмише приципе транспарентности и ефикасности јавне управе, те у том смислу и предлаже конкретне мјере. Остаје нам да видимо и на примјеру ОГП иницијативе у којој мјери ће декларативна подршка реформским процесима за отворенију, ефикаснију, одговорнију, учинковитију управу заиста заживјети на дјелу.