Амбасада Краљевине Шведске у БиХ, у сурадњи с Civil Rights Defenders, јучер је у Сарајеву обиљежила 250. годишњицу Закона о слободи штампе у Краљевини Шведској, првог закона у свијету који подржава слободу информација и штампе, приредивши у Медиа центру Сарајево изложбу и дискусију.
Институција повјереника
Панелисти су били новинар Стафан Дахллоф, стручњак за приступ јавним информацијама у својој земљи али и у ЕУ, главна и одговорна уредница Ослобођења Вилдана Селимбеговић, новинарка Центра за истраживачко новинарство Селма Учанбарлић, уважени новинар и некадашњи уредник Ослобођења, послије омбудсмен за медије Мехмед Халиловић и координатор реформе јавне управе Драган Ћузулан, док је панел модерирао, такођер, новинар Алдин Арнаутовић.
Зоран Милетић, програмски директор Civil Rights Defenders за западни Балкан, говорио је о проблемима у примјењивању овог закона, о томе да новинари не долазе до информација од јавног значаја на који је то предвиђено законом, казавши и да је питање како државни органи оправдавају не давање информација од јавног значаја и “то је круцијално питање када говоримо о имплементацији овог закона.” Напомињући како сурађују с неколико организација и новинарских удружења у БиХ и да константно покушавају да “погурају” имплементацију закона, навео је и да је оно што је атипичније у БиХ јесте жалбени поступак у “коме се некако изгубите.”
Стафан Дахллоф је, између осталог, истакнуо да оно што треба и новинарима и грађанима су праве информације, чињенице и уколико их се комбинира са слободом изражавања “тада сте на правом путу.” Навео је и оно што каже шведски закон кад је у питању приступ информацијама те за колико се времена долази до информација, а то је за наше прилике изузетно брзо: обично највише 24 сата.
Свој допринос дискусији дао је и Мехмед Халиловић, наводећи бројне примјере из богатог искуства и, међу осталим, споменуо је институцију повјереника, која има могућност доношења извршних одлука и “његове одлуке се морају извршавати и то је та предност и чини ми се да вриједи, да би било корисно и потребно и код нас разговарати о томе да се та институција успостави и код нас.”
Примјери из праксе
Вилдана Селимбеговић навела је неколико свјежих примјера из праксе, казавши на крају да данас “има мање слободе штампе него у годинама након рата”. Искуство приступу информацијама предочила је и Селма Учанбарлић, а о проактивној транспарентности, што је у основи доступност подацима и информацијама, говорио је Драган Ћузулан.
Врло је била интересантна и дискусија, а потребно је напоменути да је у име амбасадора Краљевине Шведске, његове ријечи пренијела Pia Hallonsten, између осталих, и оне да су слобода штампе и приступ информацијама суштинске компоненте права на слободу изражавања и темељ свим другим људским правима и слободама. (Извор: Ослобођење)