До краја 2015. године спроведено је 65 одсто реформских циљева из Ревидираног акционог плана 1 Стратегије реформе јавне управе. Највећи проценат реализације циљева је у Српској – 73 одсто, док је најмањи у Брчко дистрикту – 60 одсто, напомиње Координатор реформе јавне управе у БиХ Драган Ћузулан
Разговарао: Огњен БЕГОВИЋ
САРАЈЕВО, 20. ОКТОБРА /СРНА/ – Канцеларија координатора за реформу јавне управе БиХ припремила је Оперативни план за припрему новог стратешког оквира реформе, који је усаглашен на свим нивоима власти у БиХ и који би требало да буде готов до краја године.
Координатор реформе јавне управе у БиХ Драган Ћузулан истиче у интервјуу Срни да је завршена процедура именовања чланова радних група за припрему новог документа, а Савјет министара БиХ, владе Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта именовале су представнике у ове радне структуре.
Такође, направљене су иницијалне анализе стања у реформским областима које ће бити обухваћене новим стратешким оквиром.
Ћузулан напомиње да ће анализе и други документи, као што је извјештај СИГМА о мјерењу напретка у спровођењу реформе, послужити радним групама за одређивање приоритета за нови стратешки оквир.
Нова стратегија биће заснована на принципима јавне управе, истиче Ћузулан и наводи да се реформа јавне управе сматра једним од три кључна стуба успјешног пута ка ЕУ.
На основу начела јавне управе, које је Европска комисија припремила у сарадњи са програмом подршке унапређењу управе СИГМА при ОЕЦД-у, оцјењује се напредак кандидата за ЕУ на пољу реформе јавне управе.
Државна служба и управљање људским ресурсима – то је област која подразумијева спречавање политичког утицаја на државне службенике, транспарентну политику зарада, јасан обим државне службе и запошљавање засновано на принципу мериторности и једнаког третмана – јесте други стуб.
Ћузулан истиче одговорност – област која подразумијева право приступа информацијама, право на жалбу и судску заштиту у управним поступцима као трећи важан стуб пута ка ЕУ.
Према његовим ријечима, и функционисање јавних набавки у складу је са основним принципима једнаког третмана, недискриминације, сразмјерности и транспарентности, те обезбјеђује најефикасније коришћење јавних средстава.
“Реформе у овим областима потребне су како би грађани добили квалитетније услуге јавне управе и трошковно јефтинију и ефикаснију управу”, категоричан је Ћузулан.
Према извјештају Канцеларије за реформу јавне управе, до краја 2015. године спроведено је 65 одсто реформских циљева из Ревидираног акционог плана 1 Стратегије реформе јавне управе.
“Највећи проценат реализације циљева је у Републици Српској – 73 одсто, док је најмањи у Брчко дистрикту – 60 одсто”, напомиње Ћизулан.
Гледано према реформским областима, највише циљева остварено је у области Институционалне комуникације – 78 одсто, а најактивнији у испуњавању циљева у овој области био је ниво БиХ.
“Најмањи постотак реализације циљева забиљежен је у области е-управа – 49 одсто. У овој области највише циљева је испунила Република Српска, док је најмањи напредак остварен у Брчко дистрикту БиХ /36 одсто/”, прецизира Ћузулан.
БиХ, што је констатовано и у домаћим и у извјештајима Европске комисије, није остварила потребан напредак у спровођењу реформских мјера кроз раније планове и обавезе које је требало испунити до краја 2014. године.
Ћузулан, ипак, указује да су власти у БиХ опредијељене за наставак реформе јавне управе, као и мјера које су дефинисане у Реформској агенди.
Он најављује састанке тематских радних група које ће радити на припреми стратегије.
Почетком сљедећег мјесеца биће одржане радионице свих радних структура са СИГМА, на којој би требало дефинтивно одредити приритете за наставак спровођења реформе.
Ћузулан истиче да израда нацрта и усаглашавање новог документа о реформи јавне управе, који ће бити упућен Савјету министара БиХ и владама ентитета на усвајање, тражи доста времена. Додатно ће бити спроведене и јавне консултације са заинтересованом јавности.
“Процес усаглашавања понекад зна потрајати и дуже него што то очекујемо, међутим, наш план је да до краја ове године имамо нацрт стратешког оквира”, наводи Ћузулан у интервјуу Срни.