Говор министрице за људска права и избјеглице Семихе Боровац на састанку о изазовима реформе јавне управе који је одржан 03.02.2016. године у Сарајеву:Уважени домаћини данашњег скупа – представници Делегације Европске уније у БиХ, организације СИГМА и Уреда координатора за реформу јавне управе у БиХ, цијењени представници законодавне и извршне власти у БиХ, представници донаторских и невладиних организација које дјелују на подручју наше земље, поштовани представници медија, даме и господо, Велико ми је задовољство што сам данас овдје са вама јер поновно имам прилику говорити о важности наставка процеса реформе јавне управе у БиХ, а у контексту испуњавања преузетих обавеза из Реформске агенде али и других докумената и приближавања БиХ породици европских земаља. Прошло је десет година откако су власти у БиХ на четири управна нивоа усвојиле Стратегију реформе јавне управе и Акциони план за њену проведбу. Препоруке, мјере и активности које су наведене у овим стратешким документима требале су осигурати да се превазиђу недостаци и унаприједи управа у различитим сегментима, од јавних финансија и комуникације са грађанима, преко развоја информационих технологија, до управљања људским потенцијалима и оспособљавања управе за квалитетније стратешко планирање и израду политика. И не само то. Документи су омогућили да власти у Босни и Херцеговини, на принципу партнерства, сарадње и заједничког рада прилагођавају управу стандардима Европског административног простора и новим изазовима. Кроз Заједничку платформу омогућено је да се процес реформе одвија  на координаисан , колико је то могуће, уједначен начин на свим управним нивоима. То је био, такођер, и изазов за органе управе у смислу њихове заједничке спремности да одговоре на постављене захтјеве Европске уније. Институције управе у БиХ су до краја 2014. године требале провести све мјере утврђене кроз поменуте стратешке документе. Међутим, то се није у потпуности догодило. Морамо признати да готово десет година након преузимања обавезе проведбе реформе, посао нисмо завршили. Управу нисмо успјели прилагодити грађанима ни пословним субјектима јер се БиХ и даље налази на зачељу листе Свјетске банке о лакоћи пословања и то у сегменту оснивања предузећа и издавања грађевинских дозвола на 175, односно 171. мјесту на листи од 189 држава. Вишемјесечни процес издавања неопходних докумената, као и висока стопа доприноса који се намећу послодавцу, остављају БиХ при дну списка пожељних земаља за инвестирање. Овакво стање морамо промијенити. Морамо пратити трендове савременог управљања и управу у потпуности прилагодити потребама грађана како бисмо им пружили услуге једнако квалитетне онима које имају грађани Европске уније. Јер, нас циљ и даље је припајање европској породици. То смо додатно потврдили и усвајањем плана политичких и економских реформи од стране Парламентарне скупштине у фебруару прошле године. А само два мјесеца иза тог догађаја, Вијеће Европске уније је усвојило одлуку о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању са БиХ, који је ступио на снагу у јулу исте године. Ова одлука представљала је важан корак напријед након неколико година застоја, с обзиром да је БиХ потписала ССП још 2008. године, а ратифицирала га 2010. године.  План политичких и економских реформи укључује обавезне реформе потребне за стварање функционалних и ефикасних институција на свим нивоима власти у БиХ које ће омогућити држави да се припреми за будуће чланство у ЕУ. Имплементација овог Плана је од виталне важности за БиХ у смислу стварања подстицаја у многим областима, укључујући и реформу јавне управе, за наставак реформских напора потребних за интеграцију земље у ЕУ.  Потреба за реформом управе у БиХ још је једном наглашена кроз Реформску агенду коју требамо у потпуности провести  до конца 2018. године. Реформска агенда, између осталих циљева, поставља непосредне и средњорочне планове у области реформе јавне управе. Реформа јавне управе назначена је као значајан приоритет за осигурање фискалне одрживости и квалитета пружања услуга грађанима. Према томе, Реформска агенда инсистира да сви нивои власти усвоје кључне принципе који су основа сљедећег циклуса реформе јавне управе. Када је у питању Савјет министара БиХ, као једна од мјера Акционог плана наводи се обавеза усвајања иновиране Стратегије реформе јавне управе која ће бити заснована на кључним принципима реформе јавне управе.  Ове кључне приципе налазимо у новом приступ Европске уније према БиХ. О њима ће данас више бити ријечи, а ја желим само да нагласим да су принципи исти за све земље Западног Балкана и Турску, те да су били основ за први мониторинг СИГМАе, односно заједнички механизам праћења напретка у проведби реформе јавне управе. Подсјетићу вас да се циљеви реформе јавне управе наводе и у кључним планским документима којима се утврђују средњорочни и годишњи приоритети за државни ниво, ФБиХ, РС и БД. Као примјер навест ћу Годишњи програм рада Виећа министара за 2015. годину у којем је било предвиђено усвајање неколико закона од важности за сам процес. У јулу прошле године, Вијеће министара БиХ разматрао је и усвојио „Информацију о активностима у процесу реформе јавне управе“  те усвојило закључке који се  односе на  „подршку  даљем раду структура за проведбу реформе, али И  припрему  документа о даљем правцу РЈУ. Дали смо тада овлаштење Уреду координатора да припреми документ, у консултацији са проведбеним структурама РЈУ, који би поставио даљи правац за РЈУ. Исто задужење за Уред координатора проистиче и из Акционог плана Реформске агенде као заједничка активност са ентитетским владама.  Иако се након истека Стратегије РЈУ и Ревидираног акционог плана 1 2014. године реформа јавне управе се наставила 2015. године кроз текуће пројекте и друге незавршене активности из Ревидираног акционог плана, усвајање Реформске агенде за БиХ захтијева нови правац за реформу јавне управе у БиХ. Различит степен   развоја управних система директно утиче на ниво услуга понуђених грађанима БиХ у различитим дијеловима земље, као и на успоставу професионалних и правно предвидљивих јавних услуга заснованих на резултатима. Поред тога, утиче и на укупну ефикасност јавне управе. Сегмент управљања јавним финансијама се и даље сусреће са потешкоћама због тога што се буџети усвајају након истека рокова предвиђених законом, оптерећење дуговима наставља да расте а неки од важних елемената оквира за финансијско управљање и контролу још увијек нису ријешени у БиХ.   Из тога разлога би израда новог стратешког оквира, његово усвајање, а касније и имплементација била од важности за унапређење дјелотворности и ефикасности јавне управе каква је потребна за процес европских интеграција, али уз боље пружање услуга грађанима и пословним субјектима у БиХ.И на крају, желим овом приликом да се захвалим Делегацији ЕУ у БиХ, представницима СИГМАе, као и свим другим донаторима који су подржавали  процес реформе јавне управе и који ће то наставити радити и у наредном периоду. Хвала вам.