Привредници у РС очекују од Владе РС да до краја године смањи број и износе парафискалних намета, а не само да формира њихов регистар.Наиме, анализе невладиних организација су показале да у БиХ има од 400 до 500 парафискалних намета на свим нивоима власти.
Из Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) казали су да од бх. привреде годишње буде наплаћено између 500 милиона и милијарду КМ по основу парафискалних намета, а да се заузврат од државе добије мало или ништа.
"Просјечно предузеће од својих укупних прихода годишње пет до седам одсто издваја за различите парафискалне намете и административне трошкове у БиХ", истиче Адис Араповић, пројект менаџер ЦЦИ-ја. Додаје да су током године послодавци у БиХ у обавези на разне адресе предати око 150 различитих пријава и образаца, а постоји 30 закона којима су предвиђене казне за неплаћање намета. У просјеку послодавац плаћа од пет до 10 накнада за воде.
У Унији удружења послодаваца РС наводе да су привредници у РС са порезима и доприносима оптерећени плаћањем најмање 35 до 40 намета, те да им се заправо више и не зна тачан број, јер свака привредна дјелатност плаћа посебне накнаде и таксе.
"Од локалне заједнице па навише, када недостаје новца у буџету, уводе се додатни намети привреди. Сваки дан плаћате некакву таксу или накнаду и не знате ни шта плаћате, ни куда тај новац заправо иде", нагласио је Саша Тривић, директор предузећа "Крајина клас" Бањалука и потпредсједник Уније удружења послодаваца РС. Он је истакао да тај новац који би требало да иде у одржавање водотока, путева, животне средине и слично, углавном иде у текући буџет, за потребе нагомилане администрације.
Тривић додаје да само порези и доприноси чине око 62 одсто оптерећења по заради запосленог у РС, а када се додају парафискални намети, то је најмање 80 одсто.
"Потребно је да се, поред ревизије и смањења намета, стави тачка на увођење нових, од локалне до државне власти", нагласили су у Унији удружења послодаваца РС.
Маринко Умичевић, технички директор Фабрике обуће "Бема" Бањалука, истиче да би ова фабрика, која запошљава око 1.300 радника, због бројних оптерећења могла ускоро да затвори погон у Мркоњић Граду у коме ради 300 радника или отпусти пола радника до јесени.
"Држава проводи харач над привредом. Једино ваздух се код нас не опорезује, намети стижу од Владе и од локалне заједнице", истакао је Умичевић.
Он је прецизирао да градска комунална такса "Бему" кошта 15.000 КМ годишње, а да накнаде за воду, шуме, путеве, ово предузеће годишње коштају око 30.000 КМ. Умичевић истиче да би и регистар намета, који је требало да буде припремљен прије годину и по дана у РС, био само козметички потез, те да треба хитно смањити број и износе парафискалних намета.
Влатка Малиџан, портпарол Министарства финансија РС, истакла је да је Економском политиком РС за 2015. годину предвиђено да ће Влада спровести активности на успостављању регистра свих фискалних и парафискалних давања до краја 2015. године.
"Успостављању регистра треба да претходи доношење закона о пореском систему РС. Израда нацрта овог закона је предвиђена за први квартал 2015, а приједлога истог до краја године", истакла је она.
Како наводе у ресорном министарству, овај закон ће представљати правни основ за успостављање регистра у оквиру Министарства финансија и за јединствену контролу увођења, висине и врсте фискалних и парафискалних давања, што практично значи да неће бити могуће увести додатне обавезе, повећати постојеће или укинути неке обавезе без сагласности Министарства финансија и одобрења Владе РС.