Институције РС, установе и локалне заједнице спровеле су у дјело 60 одсто ревизорских препорука, што је оцијењено незадовољавајућим, због чега су ревизори апеловали да буде побољшана финансијска дисциплина у јавном сектору РС.ž
Ревизори су у годишњем извјештају Главне службе за ревизију јавног сектора РС за 2014. годину, који ће се наћи пред посланицима Народне скупштине идућег мјесеца, указали на највеће пропусте које су ревидиране институције РС направиле у 2013. години и подсјетили на препоруке које су им послате како би поправили стање. У ревизорским извјештајима објављеним од септембра 2013. до септембра прошле године, Главна служба за ревизију дала је 393 препоруке, а 142 се односе на министарства и друге кориснике буџета. У оквиру ревизијског извјештаја о Консолидованом годишњем финансијском извјештају за кориснике буџета РС дато је 12 препорука, јавним фондовима 20, општинама и градовима 204, док је на адресу "Жељезница РС" отишло 25 препорука.
Ревизори су у извјештају навели да су од 260 препорука из њихових извјештаја из претходних циклуса, провјерили статус за 180, док за 80 препорука, углавном датих општинама и градовима, то није урађено због тренутних капацитета Главне службе за ревизију јавног сектора. На основу оних који су дошли под лупу, утврђено је да је степен реализације 60 одсто.
– Утврђено је да је у потпуности спроведено 99 препорука (61,88 одсто), 46 (25,56 одсто) их је спроведено дјелимично, док 35 (19,44 одсто) препорука није спроведено – наведено је у извјештају.
У односу на раније податке, када је утврђено да је око 78 одсто препорука спроведено у потпуности или дјелимично, а 22 одсто није спроведено, уочава се, подвучено је, благи тренд побољшања у погледу поступања по препорукама ревизије.
Главни ревизор РС Душко Шњегота казао је у петак да је стање у вези са спровођењем препорука на истом нивоу као и годину раније.
– То треба унапређивати, а на реализацији препорука треба да највише раде они на које се те препоруке и односе. Имамо, међутим, системске препоруке које не могу сами да ријеше они на које се оне првенствено односе – рекао је Шњегота, уз оцјену да је потребан максималан ангажман Владе и Народне скупштине РС.
Главне замјерке ревизора лани су се односиле на ненамјенско трошење новца и кршење Закона о јавним набавкама БиХ. Прошле године је објављено 11 негативних ревизорских извјештаја који су, по аутоматизму, прослијеђени Републичком тужилаштву.