Невладине организације Транспаренцy Интернатионал БиХ (ТИ) и Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) организирали су конференцију у оквиру пројекта “Мониторинг реформе јавне управе – ПАРМ” како би представили прелиминарне налазе истраживања у области реформе јавне управе, а прије свега у областима јавних финансија, управљања људских ресурса и генералног нивоа проведбе Стратегије за реформу јавне управе.
Лејла Ибрановић, програм менаџер ТИ БиХ, нагласила је приликом представљања пројекта како је реформа јавне управе кључни приоритет у процесу придруживања Европској унији, али да политичке елите у БиХ нису довољно посвећене реформским процесима и да на реформу јавне управе гледају само као на још један од услова које БиХ мора испунити, а не као кључни предуслов за ефикасну владу и економски раст.
Координаторица за РЈУ БиХ Семихе Боровац рекла је да јој је прије свега драго што је дошло до сарадње невладиног сектора са Уредом координатора за реформу јавне управе БиХ.
-Током четири године, колико је предвиђено да траје овај пројекат, Уред координатора очекује бољу повезаност са цивилним друштвом односно грађанима и привредним субјектима који с правом очекују још конкретније и крупније кораке у процесу реформе јавне управе. Реформа јавне управе је процес који захтјева вријеме и велики ангажман државних службеника и институција, на том путу има и успјеха и препрека, али је сигурно веома важно да се тај процес схвати у јавности као правац којим Босна и Херцеговина улази у европски административни простор и постаје његов саставни дио у којем владају и поштују се принципи и стандарди правичности, демократичности и једнакости у пружању услуга јавне управе – рекла је између осталог Боровац.
Боровац је такођер рекла да реформа јавне управе захтијева снажну политичку подршку.
-Прелази се на нови начин рада што подразумијева стратешко планирање, израду политика, програмирање, трезорско пословање, прописе за хармонзацију закона. Пуно је тога пред Босном и Херцеговином што се треба урадити по питању реформе јавне управе – казала је Боровац.
Да се ради о недовољној политичкој подршци, јасно је казао и дирктор Шведске агенције за међународни развој и сарадњу у БиХ Пелле Перссон.
– Овдје нема политичке воље. Када посматрате јавни сектор у БиХ видите да они троше негдје око 50 посто БДП-а што је велика сума, а услуге нису на очекиваном нивоу и у рангу с потрошеним новцем. Када се говори у недостатку реформе јавне управе у БиХ можемо јасно рећи да је то ниска ефикасност јер услуге нису оријентиране на крајње кориснике – казао је Перссон.
Током конференције уриличена су и два блока панел дискусија у којима је учешће узео и стручни савјетник за реформу јавне управе Дејан Буха који је, између осталог, истакао важност Фонда за реформу јавне управе, те како су донатори по први пут повјерили свој новац домаћој институцији на управљање. -Чланови Фонда су, наравно, донатори, представници влада са сва четири нивоа власти, као и представник Министарства финансија и трезора БиХ – казао је Буха.
Као кључне проблеме у области управљања људским ресурсима, тим ТИ-а и ЦИН-а препознали су политизацију администрације, запошљавање које није на основу заслуга што доводи до недостатка компетентног кадра, неадекватни механизми оцјењивања рада службеника, некомпетентност менаџерских структура и генерални недостатак интегритета.
Комплексност административних структура, неадекватно управљање људским ресурсима, доводе и до неефикасности у утрошку јавних средстава, имајући у виду постотак расхода који одлазе на плате запослених у јавној управи. Наиме, истраживање ТИ БиХ је показало да се 45% буџетских расхода издваја на плате, што је далеко више од 25% колико је препорука Свјетске банке. Не рачунајући трансфере и субвенције, овај постотак је још већи – 70%, што је додатан показатељ да овакав удио не може омогућити значајна капитална улагања и развојне пројекте који би могли унаприједити БиХ економију.
Како кажу из ТИ-а, досадашњи процес реформи је, осим недостатка политичке подршке, наилазио и на друге препреке, као што су некоординисаност међу владама и различитим нивоима одговорности, слаба политика развоја и координације, нејасне линије одговорности, недостатак искусног стручног особља, као и отпор саме администрације за промјенама. Управо из ових разлога је наглашена потреба што јачег укључивања цивилног друштва које ће обезбиједити спону између грађана и јавне управе и укључити их у процесе реформи, како би се у коначници провели процеси који ће имати резултате за саме грађане, што је и циљ пројекта који ће ТИ БиХ и ЦИН, уз финансијску подршку СИДА-е и Краљевине Данске, проводити у наредне четири године.