Извјештај Европске комисије о напретку Босне и Херцеговине у 2012. години, у дијелу који се односи на политичке критерије, а у оквиру сегмента демократије и владавине права, третира и сегмент јавне управе. С тим у складу, евалуиран је и наведена је процјена напретка БиХ у дијелу реформе јавне управе.
Комплетан Извјештај могуће је преузети на веб страници Дирекције за европске интеграције БИХ , док је у наставку дат дио извјештаја који обухвата реформу јавне управе у БиХ.
Јавна управа
Мали напредак је постигнут на подручју реформе јавне управе.
Канцеларија координатора за реформу јавне управе (PARCO) ревидирала је Акциони план 2006. који је произашао из Стратегије за реформу јавне управе, пружајући оквир за реформе у идућих пет година.
Процесу реформе јавне управе недостаје потребна политичка подршка. Направљен је мали напредак у јачању административних капацитета за хармонизацију правних прописа и проведбу acquis-а. Питање финансијске одрживости јавне управе на свим нивоима власти треба рјешавати.
Сходно именовањима на државном нивоу, именовани су директори Управе за индиректно опорезивање (УИО), Државне агенција за истраге и заштиту (СИПА) и Канцеларије за ветеринарство БиХ. Чланови Централне изборне комисије су поновно именовани. Именовања у неким кључним агенцијама још увијек чекају, а посебно у Регулаторној агенцији за комуникације, Савјету за државну помоћ и у Компанији за пријенос електричне енергије Transco. Ове агенције још увијек немају потребне ресурсе и политичку подршку да постану потпуно оперативне у складу са захтјевима ЕУ-а. Закон о државним службеницима БиХ је измијењен како би се омогућило Агенцији за државну службу да обрађује личне податке државних службеника и на тај начин употријеби информациони систем за управљање људским ресурсима. Није било побољшања у процедурама запошљавања што би осигурало примјену објективних и мериторних критерија при избору кандидата.
Систем државне управе је мијењан у различитим смјеровима у цијелој земљи. У Федерацији, измјене и допуне Закона о државној служби су усвојене, а усклађене су са одлукама Уставног суда ФБиХ и осигурано је признавање диплома стуентима који су студије завршили по Болоњском процесу. Република Српска је измијенила свој Закон о државним службеницима, појашњавајући услове за именовања, те су утврдили старосну доб за пензионисање државних службеника која је сада 65 година. Брчко дистрикт је припремио низ измјена и допуна Закона о државним службеницима. Било је врло мало координације између државног нивоа, ентитета и Брчко дистрикта код припрема измјена законодавства, а што је потребно како би се осигурао хармонизован приступ.
Након одлуке Уставног суда Федерације, на основу оквирног закона о усклађивању законодавства, израђен је и кантонални закон. Усвајање посебних закона о државној служби у два кантона, који нису у потпуности у складу с оквирним законом, придонијело је расцјепканости система државне службе и успоставу засебних агенција за државну службу на кантоналном нивоу.
Омбудсман Босне и Херцеговине послао је извјештај УН-у и Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине о стању људских права у земљи и о спровођењу антидискриминационог закона. Неколико препорука, нпр. у погледу правосуђа, приступа информацијама и дискриминацији, нису спроведене због слабих имплементационих капацитета и недостатка политичке подршке. Смањење средстава имало је негативан утјецај на рад Омбудмана.
Свеукупно, мали напредак је постигнут у подручју реформе јавне управе. Акциони план Стратегије реформе јавне управе је ревидиран, пружајући оквир за реформе у идућих пет година. Координационе структуре на ентитетским и кантоналним нивоима и даље су недовољне.
Рез буџетских средстава отежао је функционисање Омбудсмана. Фрагментација и политизација и даље отежавају успоставу професионалне, одговорне, транспарентне и ефективне државне службе на темељу заслуга и способности.