Интервју са проф. др. Гергором Вирантом, експертом тима Техничке помоћи Делегације Европске уније (ЕУПАР) који је учествовао у изради ревидираног Акционог плана 1 објавило је „Ослобођење“ у недјељу, 14. марта 2011. године. Интервју можете прочитати у наставку.
1. Господине Вирант, прије неколико година били сте предводник реформе јавне управе у Словенији као шеф новоствореног министарства у влади Јанеза Јанше. Каква су искуства ваше земље у овој области?
Реформу јавне управе у Словенији могу подијелити у три фазе. Прва фаза је била успостава самосталне државе послије 1991. када је јавна управа морала преузети све функције некадашње савезне управе. Друга је била повезана са интеграцијом у ЕУ. Тада смо практично измијенили комплетно системско законодавство. Трећа фаза била је усмјерена у побољшање квалитета услуга, поједностављивање поступака и елекронске услуге. Баш ту трећу фазу су грађани и пословни субјекти највише осјетили. Нагласак је био на дебироктаризацији, поједностављењу поступака, укидању административних препрека, побољшању административног околиша за фирме и успостављање електронских сервиса.
Скрaћење процедура
2. Какве су конкретне коритси од тог биле за грађане и пословни свијет?
Могу набројати неколико конкретних већих успјеха. На примјер, 2003. године измијенили смо Закон о управном поступку и успоставили да органи јавне управе не смију тражити од странака, грађана или предузећа, ма какве потврде, цертификате, исписе или било какве доказе о чињеницама које се воде у службеним регистрима. То је пуно скратило и поједноставило поступке и доонијело уштеде грађанима и фирмама. Тако данас није могуће да управа од грађана тражи да иде, рецимо, прво вадити испис или потврду из матичног регистра, земљишне књиге, него све то податке прикупља сама. Друга ствар био је пројекат „Све на једном мјесту“, који омогућава да све администативне обавезе за почетак активности привредног друштва или самосталног подузетника на једној локацији и то за 45 минута без испуњавања формулара и бесплатно. Тај пројекат добио је свјетску награду организације УН-а. Било је и пуно других поједностављења које су донијеле и милионске уштеде за привреду и грађане.
3. Колико је то што је урађено било важно на путу који је Словенија морала прећи до чланства у Европској унији?
Сигурно је да је интеграција Словеније драстично подигла ниво квалитета јавне управе. Држава кандидат миора испинути тзв. Ккопенхагенске критерије , што значи да мора изградити јавну управу која ће бити способна да имплементира европски правни ред или ацуис цоммунаутаире. На том путу потребне су значајне системске рефорем. Ми смо практично измијенили комплетно системско законодавство на подручју јавне управе, а било је потребно изградити и административне капацитете оп појединим секторима. Рецимо, пољопривреда , заштиота конкуренције, унутрашње тржиште, сигурност хране итд. Интеграција у ЕУ је прије свега утицла на подизање унутрашњег квалитета јавне управе што је омогућило да се у сљедећој фази јавна управа окрене према грађанима и фирмама. И ваш пут у ЕУ ће сигурно утицати на побољшање квалитете јавне управе.
4. Колико знате о ономе што је до сада урађено у БИХ на том путу?
Упознат сам са тим да је већ 2006. године усвојена Стратегија реформе јавне управе, дасу неки циљеви постигнути и проведене активностти, али и да постоје одређене разлике између напретка на различитим нивоима власт. Сада је припремљен нови Акциони план за четири године који садржама много конкретних циљева, међу осталим и идеју о прикупљању података по службеној дужности и успостављање неких интересантних електронских сервиса нпр. електронске регистрације моторних возила итд. На стручном нивоу акциони план је спреман и сада само чека да га усвоји Савјет министра БИХ и владе, односно успостављање нове власти. Ту бих нагласио да су политичка подршка и политичко руководство веома значајни за успјешну реформу јавне управе. Ако политика не уради своје, реформа не може успјети.
5. Колико сложен уставноправни систем БиХ утиче на спорост овог процеса?
Он сигурно отежава реформу јавне управе. Али, то није препрека коју БиХ не би могла савладати. Значајно је да се реформа проводи на свим нивоима власти. Јер, не ради се о реформи једне јавне управе, него о четири или 14 јавних управа. Сваки ниво власти је надлежан за своју јавну управу, што значи да на сваком нивоу политика мора одиграти своју улогу. Већ од 2006. постоји Канцалеарија координатора за реформу јавне управе који координира између свих нивоа власти. Канцеларија је одиграла позитивну улогу и мислим да ће такобити и у будућности, јер се координација исплати. Стандарди модерне јавне управе су, у принципу, исти у свим земљама. У ЕУ постоји тренд конвергенције, хармонизације јавних управа. Са друге стране,ако се ти процеси координирају можете пуно уштедјети. Рецимо, новац из претприступне помоћи и техничке помоћи можетера ционалније трошити то чините за пројекте који ће битиу потријебљени на свим нивоима власти. Ако се изради један информациони систем, који ће користити и БиХ и ентитети и Брчко дистрикт, биће сигурно јефтиније него да сваки ниво власти инвестира у своје пројекте.
6. Колико су искуства других земаља примјењива у БиХ?
Можда је искуство Словеније примјењиво за поједине нивое власти. За БиХ, као цјелину, вјерова тно су примјењива искуства неких сложенијих, федералних земаља као што је Њемачка или Белгија. Мислим чак да је БиХ сложенија од свих држава чланица ЕУ. Код вас је један од ентитета федерално уређен, што је веома сложено. Ипак, није то не савладива препрека, ако постоји воља за интеграцију у ЕУ.
Благодети Е-управе
7. Е-управа Словеније 2007. је била на другом мјесту по квалитету у ЕУ према мјерењу Cap-Gemini. Како она, заправо, изгледа?
Сви процеси унутар јавне управе су информатизирани:од упра- вљања документима, кадровских, фнансијских процеса, сједница владе, законодавних процедура итд. Постоје квалитетне базе података, регистри података који су веома значајни за функционирање управе. Е-упра ва значи и то да грађани и фирме имају на порталу Е-управа информације о хиљаду управних услуга, а више од 100 услуга је доступно на трансакцијској разини. На примјер, у Словенији можете продужити саобраћајну дозволу преко интернета, регистрирати фрму или се регистрирати као самостални предузетник. Постојећа фирма све транскације са јавном управом може обавити преко интернета вез но за порез, пријаве радника, пензијско и здравствено осигурање, извјешавање о статистичким подацима.