Пословни и невладин сектор као и цјелокупна стручна јавност били су искључени из процеса припреме Стратегије развоја система јавних набавки у БиХ за период 2010. до 2015. године, а овај стратешки документ најмање пажње је посветио рак рани ове области- намјештању тендера и корупцији у јавним набавкама, наводи Удружење Тендер из Бањалуке у данашњем реаговању.
Подсјећамо, Стратегија коју је припремила Агенција за јавне набавке има за циљ јачања овог система и принципа транспарентнијег и ефикаснијег трошења јавних средства. Документ је у усвојен на сједници Вијећа министара БиХ 26. августа 2010.
Удружење Тендер је раније ове године алармирало јавност инфомацијом да више од петине укупног новца потрошеног на јавне набавке у Босни и Херцеговини или око 400 милиона годишње "поједе" корупција.Надлежне институције, тврде из удружења, и даље одбијају да се ухвате у коштац са овом проблематиком, а најзорнији доказ за то је усвојена Стратегија.
"У предложеној Стратегији, што је за не повјеровати, суштину борбе против корупције, умјесто проширивања и пооштравања мјера одговорности и досљедње примјене истих против прекршиоца, што су учиниле друге земље у транзицији, Агенција искључиво види у подизању јавне свијести, образовању, оспособљавњу и јачању административних капацитета", наводе из Тендера, питајући се којим то методом и средствима се могу убиједити појединци, склони корупцији, да се одрекну корупције.
Оно овом приликом указују Агенцији и свим најрелевантнијим факторима у држави да се корупција у јавним набавкама једино ефикасно може сузбити пооштравањем и проширивањем мјера одговорности, прије свега изрицањем новчаних казни неодговорним појединцима у уговорним органима који не поштују одредбе Закона о јавним набавкама, али и понуђачима који дају лажне податке у својим понудама и који не поштују потписане уговоре.
Примјер добре праксе и овај пут смо могли пронаћи у законодавству сусједних земаља, Србије и Хрватске. Тако, у новом Закону о јавним набавкама Републике Србије у 52 члана, а Закона Републике Хрватске у 11 чланова, утврђена је одговорност за уговорне органе и најодговорније појединце у истима са предвиђеним конкретним новчаним износима који достижу у Србији 20.000 КМ, а у Хрватској чак 270.000 КМ, што је несумњиво најефикаснија антикоруптивна мјера. У нашем Закону сва одговорност је у једном члану,а највиши износ новчане казне 4.000 КМ.
"То најбоље потврђује податак да од 756 донесених рјешења у 2009. години у корист дискриминисаних и оштећених понуђача у поступцима провођења јавних набавки, нико од одговорних у уговорним органима није ни дисциплински ни кривично одговарао, а изречена је само једна новчана казна у износу од 1.000 КМ, док истовремено нико од понуђача није био обештећен", кажу у Тендеру.
Они наводе и податак да већ четири године на заједничкој wеб страници Агенције за јавне набавке и Уреда за разматрање жалби се не објављују донесена рјешења, што је обавеза, прикривајући тако од јавности уговорне органе и имена најодговорнијих у истима, као и неодговорне понуђаче који учествују у коруптивним диловима.
Истина, Стратегија која је објављена на 43 стране углавном се осврће на тематику увођењем електронских јавних набавки, тек је у једном поглављу елаборирана борба против корупције, за коју се каже да као „болест савременог друштва има низ штетних посљедица на друштвеноекономски развој сваке земље, па тако и Босне и Херцеговине". Као прва мјера за борбу против корупције, у Стратегији се наводи досљедна примјена закона и подзаконских аката и даљња надоградња правног оквира.
"Потребно је уредити цијели систем јавних набавки, до додјеле уговора, али такођер разрадити и менаџмент уговора кроз прописе о интерној и екстерној ревизији. Наиме, једна од најризичнијих фаза у систему јавних набавки је поступање након закљученог уговора, те управо та фаза треба да има строгу контролу, како би се избјегло повећање цијена из понуде, примјена преговарачког поступка без објаве обавјештења, уколико нису кумулативно испуњени услови који се захтјевају";, стоји у овом стратешком документу.
Надаље правним оквиром је неопходно уредити и строжа правила, односно услове судјеловања привредних субјеката у поступцима јавне набавке, уколико су они на било који начин, интересно, власнички или родбински, повезани са уговорним органом, стоји у Стратегији, уз опаску да је неопходно предвидјети и ништавост уговора који су закључени на основу коруптивног дјеловања.
Санкција, наводи се у Стратегији, као мјера спречавања корупције у јавним набавкама, иако је прописана Законом, није получила ефекте, те је нужно систем едукације координирати и са надлежним институцијама као што су СИПА, министарства унутрашњих послова ентитета, тужилаштва у БиХ и судови, објављено је на порталу екапија.ба