Парламентарна Скупштина Вијећа Европе похвалила је рад Комитета за поштовање обавеза земаља чланица Вијећа Европе (Комитет за мониторинг) у пружању помоћи за десет земаља које су под мониторингом (Албанија, Арменија, Азербејџан, Босна и Херцеговина, Грузија, Република Молдавија, Црна Гора, Руска Федерација, Србија и Украјина) и за четири државе укључене у пост-мониторинг дијалог (Бугарска, Монако, бивша југословенска република Македонија и Турска) у процесу консолидације демократских институција како би се осигурало пуно поштивање људских права, демократија и владавина права.
У периоду извјештајног раздобља, од јуна 2009. до јуна 2010. Комитет за мониторинг је дао процјене функционирања демократских институција у Албанији, Арменији, Босни и Херцеговини, Монаку, Молдавији, Црној Гори и Србији, а у оквиру пост-мониторинг дијалога, Бугарској. Даље, Kомитет је написао извјештај о “рату између Грузије и Русије: једна година послије”.
Парламентарна скупштина Вијећа Европе задовољна је брзим и учинковитим начином на који је Комитет реаговао на развој проблема у земљама обухваћеним њеним мандатом, посебно на пост изборне кризе у Албанији (Резолуција 1709 (2010)), Арменији (Резолуција 1677 (2009)) и Републици Молдавији (Резолуција 1666 (2009)), функционирање демократских институција у Босни и Херцеговини (Резолуција 1701 (2010)) и у контексту потреба за уставне промјене у Босни и Херцеговини (Резолуција 1725 (2010)).
У неким земљама, улога парламента као неопходне протутеже извршној власти није увијек добро успостављена. Ова слабост може бити узрокована различитим узроцима, укључујући недостатке уставног оквира, као и недостатак потребних структура, људских ресурса и правне експертизе. Недостатак експертизе и капацитета парламента највише је присутан у Црној Гори, Републици Молдавији и Босни и Херцеговини.
Када је ријеч о изборима и политичком плурализму Парламентарна скупштина позива да да Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине доведе Устав и изборно законодавство у склад са Европском конвенцијом о људским правима с циљем елиминирања дискриминације базиране на етничкој припадности.
Оцјењујући дијалог политичких странака у Парламентима земаља у развоју, када је ријеч о Босни и Херцеговини Парламентарна скупштина Вијећа Европе позива да политичке снаге у Босни и Херцеговини успоставе озбиљан институционализиран процес за припрему свеобухватног пакета уставних амандмана у складу са постпријемним обавезама земље, у потпуности користећи препоруке и стручност Венецијанске комисије.
Комплетан извјештај Парламентарне скупштине Вијећа Европе можете прочитати овдје.