Дијалог између институција власти и цивилног друштва у БиХ није на задовољавајућем нивоу, а наша земља је једина у региону која још нема усвојену стратегију развоја цивилног друштва, истакли су 23.јуна неки од учесника Форума "Изградња партнерства бх. власти, цивилног друштва и ЕУ у процесу интеграције БиХ у ЕУ" у Сарајеву.
Овај скуп је организирала неформална мрежа организација цивилног друштва Мрежа "Споразум плус"у оквиру програмских активности на заговарању досљедне примјене Споразума о сарадњи између Вијећа министара БиХ и НВО сектора, посебно дијела који се односи на изградњу дијалога владе и цивилног друштва у процесу приближавања БиХ Европској унији.
Учесници Форума су нагласили да се досадашњи дијалози о најважнијим питањима за грађане БиХ, као што су реформа устава и европске интеграције, воде у уском кругу лидера политичких странака, без присуства академске заједнице, организација цивилног друштва и грађана.
"Дијалог власти и цивилног друштва не функционира најбоље, али пут БиХ према европским интеграцијама није могућ без мобилизације комплетног бх. друштва" казао је представник Центра за промоцију цивилног друштва Шевко Бајић. Навео је да ће овај скуп резултирати доношењем препорука с кључним смјерницама за јачање овог дијалога, размјену информација те мобилизацију свих капацитета невладиног сектора, власти и ЕУ институција.
Таск менаџер за развој цивилног друштва у Делегацији ЕУ у БиХ Џемал Хоџић напомиње да држава БиХ нема успостављену институцију која ће бити надлежна за сарадњу с цивилним друштвом.Истиче, да су ентитетске владе и Влада Брчко Дистрикта већ направиле одређене кораке у том смјеру те да постоје политичке одлуке о успостави таквих институција у оквиру ових влада. Хоџић је казао да ЕУ подржава развој цивилног друштва у БиХ те да је у постојећем оквиру ИПА програма развијено неколико пројеката које циљају на развој партнерства између цивилног друштва и владиних институција те побољшање сарадње унутар самог цивилног друштва о секторским питањима.
"Очекује се да кроз одређени период цивилно друштво буде развијено до тог нивоа да активно учествује с владиним институцијама у развоју одређених политика, закона, стратегија", нагласио је Хоџић.
Представник Вањскотрговинске коморе БиХ Игор Гавран сматра да сарадња цивилног сектора и владиних институција зависи од нивоа власти, али и од самих невладиних организација. Досадашња пракса показује да су неке организације активније и успјешније, а да један добар број њих немају довољно контаката с влашћу.
"Овакво груписање организација дат ће простора свакој од њих да се укључе у овакве пројекте и много јаче и јединственије са својим ставовима утичу на власти", сматра Гавран.
Званични документ с препорукама, који ће бити усвојен на овом форуму, бит ће дистрибуиран главним актерима укљученим у процес ЕУ интеграција у БиХ, с апелом да их пажљиво размотре и узму у обзир у својим будућим активностима.
Једна од препорука властима јест да декларативно изражену политичку вољу и спремност за развој дијалога и сарадње с организацијама цивилног друштва и практично потврде кроз досљедну примјену и даљи развој потписаног Споразума.То се прије свега односи на успоставу институционалних механизама сарадње с невладиним организацијама, односно хитно окончање процедуре за формирање уреда за сарадњу с овим организацијама и савјета за развој цивилног друштва Вијећа министара БиХ те сличних механизама на нижим нивоима власти.