У дијалогу БиХ и ЕУ о укидању виза Европска комисија и остали европски органи од БиХ очекују да испуни још три критеријума.
Према подацима Канцеларије специјалног представника ЕУ у БиХ, први критеријум се односи на оснаживање капацитета провођења закона и ефикасно провођење правног оквира за борбу против организованог криминала и корупције, што укључује и осигуравање адекватних људских и финансијских ресурса.
Други критеријум је провођење Акционог плана из марта 2010. године о успостављању електронске размјене полицијских података између полиције и тужилаштава. Осим овога, потребно је и ускладити кривичне законе ентитета и Брчко дистрикта са државним кривичним законом. Да би коначно дошло до укидања виза за грађане БиХ, мора бити обављена процедура унутар ЕУ, која се донекле разликује од процедуре укидања виза за Македонију, Црну Гору и Србију, јер је у међувремену усвојен Лисабонски уговор. Европска комисија већ је усвојила законодавни приједлог за укидање виза и процедуру упутила на даље разматрање.
Приједлог Комисије је крајем маја прослијеђен Савјету министара ЕУ и Европском парламенту и националним парламентима, који сада, по Лисабонском уговору, заједно одлучују са Европском комисијом, што до сада није био случај. Током јуна би радна тијела Савјета министара и релевантни одбори у Парламенту требало да размотре приједлог Комисије. У јулу долази нова експертска комисија у БиХ, која би требало да процијени да ли је дошло до напретка у испуњавању преосталих услова. Уколико претпоставимо да ће мишљење експерата бити позитивно, може се очекивати да ће тада Европска комисија упутити нову процјену Савјету министара ЕУ и Европској комисији. Ова тијела би процјену требало да обраде након љетне паузе, односно отприлике у септембру.
Два септембарска термина за одржавање сједница у Комитету за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове Европског парламента су 2. септембра и 28. септембра. Уколико не стигнемо на септембарске рокове, остаје могућност да сједнице буду одржане током октобра. Коначна одлука Европског парламента, уколико остала тијела посао обаве у септембру, могла би услиједити почетком октобра, исто када се очекује сједница Савјета министара ЕУ за правосуђе и унутрашње послове, који би требало да донесу и датум за почетак важења визног режима. Уколико се то не стигне у октобру, остаје да се чека до новембра, што би у том случају значило да би укидање виза могло ступити на снагу у децембру.
Могуће укидање виза прије краја 2010. године
Ниједан европски политичар не жели експлицитно рећи када би могло дођи до укидања виза. Најближи некој процјени је Јелко Кацин, потпредсједник Одбора за Албанију, БиХ, Србију, Црну Гору и Косово у Парламенту ЕУ, који је рекао да је укидање виза могуће у децембру.
“Мислим да би се могло рећи да ће се то десити 19. децембра 2010. године, годину дана послије укидања виза за грађане Србије, Македоније и Црне Горе”, рекао је он. Тања Фајон, извјесилац Европског парламента за визну либерализацију, каже да је БиХ испунила већину критеријума за визну либерализацију те да је у питању кредибилитет ЕУ да тај процес буде финализован.
“Ми у Парламенту ћемо учинити све да до тога дође, али није све само до Европског парламента. Земље чланице ЕУ треба да се сложе са визном либерализацијом. Довољно је да само двије или три земље имају одређену забринутост. Сада је у БиХ веома осјетљива политичка ситуација и мој је утисак да има земаља које баш и не журе да питање виза буде финализовано раније”, каже Фајонова.
Забринутост због азила
Међутим, сви се ипак слажу да у процесу доношења визне либерализације неће бити политике, већ да је искључиво у питању техничко испуњавање критеријума. ЕУ је забринута да не дође до погрешног тумачења шта визна либерализација стварно значи, а постоје негативна искуства из Србије и Македоније, када је након укидања виза за те земље ка ЕУ кренуо талас азиланата захтијевајући азил.
“То се не смије поновити у БиХ. То није само лоше за те земље и за оне земље које очекују да им визе буду укинуте, него је то и лична трагедија за те људе од којих су многи продали све што су имали у нади да ће у Белгији, Шведској или у некој другој земљи започети нови живот”, рекао нам је један дипломата.
И Тања Фајон каже да постоји оправдана забринутост због могућег таласа азиланата из БиХ у ЕУ након укидања виза.
“Одахнула сам када сам чула да су власти БиХ и Албаније започеле са кампањом информисања јавности о томе шта путовање без виза стварно значи. Вјерујем да ћемо избјећи сценарио који се десио у Србији и Македонији”, казала је Фајонова.
Пут по Европи до 90 дана
Много грађана још не зна шта тачно визна либерализација доноси. Визна либерализација у ствари подразумијева слободно путовање у све земље чланице Шенгенског споразума у сврху краћег боравка, до 90 дана, у периоду од 180 дана. Прекорачење датог рока је незаконито, и може се само изузетно оправдати у случају да је прекорачење минимално и да је дошло до непредвиђених околности. На примјер, ако би дошло до отказивања лета због, рецимо, активирања вулкана на Исланду, вјероватно је да службеници на граници не би правили проблем уколико је дошло до минималног прекорачења рока. Осим тога, подразумијева се да се са овом врстом визе не може радити нити студирати. Поред увођења биометријског пасоша, који је основни услов за безвизни режим, кључан моменат било је и потписивање Споразума о реадмисији између Европске комисије и БиХ. Реадмисија значи да се БиХ обавезује да ће примити у земљу своје држављане који су протјерани из неке земље ЕУ. Споразум је на снази од 1. јануара 2008. године, а њиме је предвиђено да БиХ мора осигурати адекватну инфраструктуру и довољно персонала за потребе обрађивање апликација за реадмисију.
Комплетна процедура за укидање виза:
– Процедура започела законодавним приједлогом Комисије за укидање виза, што је урађено у мају – Приједлог је прослијеђен Савјету ЕУ, Европском парламенту и националним парламентима – У јулу долазе експертске групе да процијене напредак у испуњавању критеријума – Након позитивног мишљења, Комисија припрема ново мишљење – Мишљење иде на Савјет министара, процедура траје осам седмица – Мишљење разматра и Европски парламент, процедура траје два мјесеца – Уколико Парламент и Савјет усвоје приједлог Комисије, визна либерализација ступа на снагу три седмице након тога
Земље у које ће грађани БиХ моћи путовати без виза:
Аустрија, Белгија, Бугарска, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Њемачка, Грчка, Мађарска, Исланд, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Норвешка, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија, Шведска и Швајцарска.