Економија заснована на знању, са јасним нагласком на образовању, истраживању, технолошком развитку, иновацијама и подузетништву, срж је Еуропске стратегије одрживог раста. Колико новца Еуропска унија улаже у истраживање и како добити подршку ЕУ за своје пројекте?Формулација еуропских истраживачких политика и провођење еуропских истраживачких програма су, изнад свега, политичка и правна обавеза коју је Еуропска унија преузела још Споразумом из Амстердама (1997).
Тиме се настојало нагласити да су истраживачки и технолошки развитак кључни елемент у функционисању индустријализованих друштава попут еуропских. Конкурентност подузећа и запослење које они могу да осигурају зависе у великој мјери о том развитку, као што зависе и заштита потрошача у ЕУ или пак заштита околиша.Истраживачки рад постаје све сложенији, а трошкови истраживања расту, једнако као и захтјеви за иноваторским рјешењима.
Организација сарадње на различитим нивоима, координирање националних и еуропских политика, повећање мобилности истраживача и друге мјере стога дјелују као рационална рјешења за све већи број изазова у овом домену и истовремено представљају тзв. еуропску додану вриједност. Поред тога, Унија путем својих фондова за потпору истраживањима настоји да увећа конкурентност еуропских регија, те је тако, примјера ради, 2007.године апеловала на државе чланице и еуропске регије да ефикасније користе доступне фондове.
Унија посједује три кључна финанцијска инструмента потпоре истраживању и иновацијама. На првом мјесту је кохезиона политика ЕУ која се иначе финанцира из Структуралног фонда и Кохезионог фонда. На другом мјесту је тзв. Истраживачки оквирни програм (Ресеарцх Фрамеwорк Программе), а на трећем Оквирни програм за конкурентност и иновације.
Да би нетко аплицирао за ове фондове, потребно је да претходно развије своје идеје и јасан приједлог пројекта. Важно је да се кандидати воде својим идејама, а не средствима која су им потенцијално на располагању. Неки од примјера су: увећање или унапријеђење истраживачког капацитета организације путем разних врста тренинга; развитак нових производа или услуга употребом иновација; развој подузећа, путем ширења пословања или ступањем у партнерства.Када се развију јасне идеје о томе шта се жели постићи, тада се могу разматрати финанцијске опције.
Поред три наведена инструмента, потпора иновативним пројектима у домену пољопривреде, шумарства или индустрије хране може да се добије и из Еуропског пољопривредног фонда за рурални развој, а пројектима у домену рибарства из Еуропског рибарског фонда.Из структуралног фонда ЕУ ће се за период од 2007. до 2013. године издвојити више од 86 милијарди еура за потребе истраживања, иновација и подузетништва. Алокација ових средстава државама чланицама или регијама зависи од њиховог развитка.
Оквирни програм ФП7 располаже буџетом од 50 милијарди еура у периоду 2007-2013.године. То је специфичан финанцијски инструмент ЕУ намијењен искључиво потпори истраживања и развитка. Он се користи за суфинанцирање истраживања и технолошког развоја путем индивидуалних и колективних пројеката. Оквирни програм ЕУ формиран је 80-их година прошлог стољећа, и отад он игра кључну улогу у мултидисциплинарном истраживању и сарадњи на истраживачким пројектима унутар, али и ван Еуропе.
Оквирни програм за конкурентност и иновације има за циљ да потакне конкурентност еуропских подузећа и располаже буџетом од 3.6 милијарди еура у истом периоду. Овдје се посебан нагласак ставља на еко-иновације, услуге потпоре подузетништву, ефикаснију употребу информационо-комуникационих технологија и помоћ развоју информатичког друштва.
Након одређивања могућих извора финанцирања, потенцијалним кандидатима остаје још да се детаљније информирају путем информационих центара који, за ову сврху, постоје широм ЕУ. Национални информациони центри постоје у свих 27 чланица, као и у другим земљама које учествују у ФП7 програму, као што је Босна и Херцеговина. Ти центри омогућавају детаљну потпору, мноштво практичних информација и помоћ у свим етапа судјеловања у програму. То подразумијева савјете о техничким и административним питањима која се тичу позива за подношење приједлога, проналажење партнерских организација или додатних финанцијских извора.
Осам милиона еура је на располагању за развој партнерства, размјену кноw-хоw и искустава, повећања капацитета истраживања у земљама Западног Балкана за било коју врсту истраживања коју покрива ЕЦ ФП7. Овај позив посебно покренут за ове земље је јединствена прилика да се ојача научно-технички потенцијал у сарадњи са партнерима из држава чланица ЕУ и посебно са њеним регијама.У кооперативном програму Оквирног програма ФП7 који покрива девет тематских подручја, предвиђене су &qуот;активности у области научне међународне сурадње&qуот; (СИЦА), а земље Западног Балкана су поменуте у неколико радних програма као циљна регија.