Међу најважинијим циљевима секторског приступа интеграцији у ЕУ је усклађивање стратегија и потрошње донаторских средстава са резултатима, један је од главних закључака тродневне радионице о секторском приступу интеграцији у ЕУ, која је од 22. до 24. марта одржана у Сарајеву.
Пратећи циљеви су повећање осјећаја власништва над транзицијом у свакој од земаља потенцијалних кандидаткиња или оних који тај статус већ имају, као и хармонизација система међународне помоћи и националних јавних управа, који би требали резултирати смањењем укупних трошкова евроинтеграцијског процеса.
Секторски приступ новина је у програмирању предприступне помоћи у оквиру IPA програма, за који донатори и представници Генералне дирекције за проширење у Европској комисији сматрају да значајно могу подићи ефикасност међународне помоћи у односу на пројектно орјентисан приступ, тако што ће примарно узети у обзир потребе одређене државе и јачину њених административних структура. У случајевима када нису узете у обзир стварне потребе државе, донатори су до сада заправо финансирали статус qуо, а кориснице немајући секторску визију развоја нису биле у могућности препознати области за примарну интевенцију предприступне помоћи.
У развоју секторског приступа нужно је средњорочне приоритете претворити у дугорочне, узимајући у обзир социо-економске развојне потребе, алоцирати новац из буџета за имплементацију секторских стратегија, осигурати да водеће институције у држави имају довољно капацитета за њихово провођење, те утврдити прецизне показатеље прогреса.
На радионици је, између осталог дискутовано које су предности и недостаци четрири главна метода пријема донаторске помоћи – пројектног, групног, програмског и буџетског, те у каквој корелацији сектроске стратегије нужно морају бити у односу на националну развојну стратегију.
Искуства земаља западног Балкана су у погледу сектроског приступа врло слична. Све се суочавају са недовољним познавањем самог приступа, непостојањем или мањкавостима везе између секторских стратегија и буџетског планирања, те недовољним капацитетима за њихово провођење. Међу донаторима, радионоци су присуствовали SIDA, UNDP, DFID, Свјетска банка, владе земаља ЕУ, док су међу корисницима предприступне помоћи, осим земаља западног Балкана били и представници Турске. Организатори радионице су били Министарство финансија и трезора БиХ и Генерална дирекција за проширење (DG Enlergement).