Транспаренцy Интернатионал БиХ организирао је јучер у Сарајеву радионицу на којој су представницима институција, невладиног сектора и медија представљене могућности што их пружају закони о слободи приступа информацијама и процедуре управног поступка, уколико надлежне институције нису испоштовале обавезе из тих закона.
Говорећи о проведби Закона о слободи приступа информацијама ФБиХ (ЗОСПИ) и искуствима институције Омбудсмана у ФБиХ, Мехмед Халиловић, бивши федерални омбудсман за медије нагласио је да право приступа информацијама основно људско право те да закони који постоје у БиХ повећавају отвореност и одговорност власти, омогућавају јавности увид у одлучивање те да доприносе борби против корупције али и јачању повјерења јавности у јавне власти.
“Док нисмо имали државни Закон о заштити података, власти су често на одређене документе стављале ознаку тајности те су по аутоматизму одбијали захтјеве грађана да дају информације. Међутим, суштина закона и јесте да се сваки захтјев мора ријешавати и то од случаја до случаја”, рекао је Халиловић.
Иако искуства федералних омбудсмена говоре о томе да се многи грађани, који подносе захтјеве, не позивају на ЗОСПИ, Халиловић је мишљења да су власти, без обзира на ту чињеницу, дужне познавати закон и поступати у сладу с њим.
Не може портпарол бити и службеник за ЗОСПИ
Поучени досадашњим искуствима, Џумхур је казала да ће институција државних Омбудсмана у наредном периоду, између осталог, препоручити и да се послови гласноговорника одвоје од послова службеника који су дужни да поступају у складу са Законом о слободи приступа информацијама.
„То су различити послови и ми ћемо препоручити да се ови послови расподјеле”, казала је Џумхур.
Особе којима је у опису радног мјеста да поступају у складу са ЗОСПИ-јем су портпароли, сарадници за медије, сарадници за правне послове, замјеници директора, референти за техничке и материјалне послове…
Он је подсјетио на законске измјене према којима су власти дужне рјешењем, а не обавјештењем, обавијестити подносиоце захтјева о (не) одобравању приступу информацијама те указао на то да једино рјешење – акт као такав, омогућава жалбени поступак.
Халиловић је мишљења и да су Закон о кривичном поступку ФБиХ, Закон о порезној управи ФбиХ, федерални и државни закони о обавјештајним службама , Закон о заштити особних података БиХ, Закон о заштити тајних података БиХ у колизији са Законом о слободи приступа информацијама ФБиХ.
Према искуству федералних омбудсмана, највећи број жалби поднијели су грађани, студенти, невладине организације, привредници, адвокати… Халиловић је казао и то судска пракса биљежи само један ријешен случај поступања по тужби.
Омбудсмен за људска права БиХ Јасминка Џумхур каже да према неким назнакама постоји високи степен недостатка свијести о значају закона о слободи приступу информацијама, те да чињеница о увођењу казнених одредби у Закон мијења однос јавних тијела према том закону. Џумхур наводи да се обично након интервенције институције омбудсмена, кад јавно тијело ограничава приступ информацијама, те информације дају на увид странци.
Говорећи о поступцима рјешавања жалби, Џумхурова је истакла да је могуће да грађани и у прекршајном поступку остваре своја права. Суд у прекршајном поступку може наложити давање информација али и одредити казне за оне који се оглушује о закон.
Срђан Благовчанин из ТИБиХ истиче да степен имплементације закона о слободи приступа информацијама још није на задовољавајућем нивоу и поред чињенице да је прошло готово десет година од усвајања, али да је охрабрујуће то што су у закону на државном нивоу усвојене казнене одредбе у случају кршења закона. Он је изразио наду да ће таква пракса бити уведена и у законе на ентитетском нивоу имајући у виду велике проблеме с којима се грађани суочавају у приступу информацијама.
Радионица ТИБиХ дефинирана је и као иницијални састанак ради стварања мреже невладиних организација и медија ради што бољег и организиранијег кориштења могућности које нуди закон о слободи приступа информацијама.