Независне новине: Европска унија је кроз Директиву о услугама дефинисала 20 услуга грађанима у земљама чланицама ЕУ које би требало да буду доступне електронским путем.
БиХ је кренула путем дигитализације и стварања претпоставки за електронски приступ информацијама. Неколико закона неопходних за спровођење тих пројеката већ је усвојено, али имплементација касни. Додатни проблем представља и чињеница да у БиХ још није дефинисана стратегија који ниво онлајн услуга се жели обезбиједити грађанима.
Неформалне процјене говоре да је у земљи величине БиХ потребно издвојити неколико милијарди евра како би био досегнут ниво онлајн услуга које имају грађани најразвијенијих земаља ЕУ.
Двадесет услуга које наводи ЕУ у својој директиви да треба да у земљама чланицама буду доступне онлајн, односно чије процесуирање и обрада треба да иду електронским путем су лични документи, попут пасоша, личних карата и возачких дозвола, регистрација моторних возила, увјерења о кретању, попут промјена мјеста пребивалишта или адресе. Осим ових, у ту категорију спадају порези грађана, тржиште рада, доприноси за социјалне категорије, издавање грађевинских дозвола, пријаве инцидената полицији, издавање сертификата, попут родних или вјенчаних листова, високо школство, доступност података из јавних библиотека и слично.
То практично значи да грађани за попуњавање и предају пореских образаца, вршење услуга плаћања, вађење увјерења не морају да иду на шалтере надлежних установа, него путем Интернета, из своје куће, електронским потписом уђу на заштићени портал надлежне институције, електронски се потпишу, како би био утврђен њихов идентитет, и попуне одређени образац, плате одређене таксе и добију жељени сертификат или обаве жељену трансакцију.
Синиша Мацан, директор Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА), каже да читав тај посао може бити урађен унутар једног изборног циклуса од четири године. Он такође истиче да се велики дио новца потребног за спровођење ових реформи може добити из европских фондова, а велики дио средстава неопходних за развој онлајн услуга односи се на индиректне инвестиције, попут ширења информатичке писмености грађана, изградњу интернет инфраструктуре и слично.
ИДДЕЕА је од наведених 20 сегмената надлежна за подршку ентитетским и кантоналним органима у три сервиса, односно за лична документа, регистрацију моторних возила, те увјерења о кретању.Међутим, Мацан истиче да ће и остале агенције и институције користити инфраструктуру ИДДЕЕА за обезбјеђење осталих услуга које ће пружати. Он као примјер наводи пореску пријаву грађана и плаћање пореза.
"Зашто би грађанин у Пореску управу морао доносити увјерење о пребивалишту и слично, када Пореска управа може директно код ИДДЕЕА доћи до свих података када им грађанин пружи документ којим се утврђује његов идентитет", каже он.
По његовим ријечима, садашња законска подлога спречава увођење информационих технологија, јер, како наводи, садашњи закони захтијевају од грађана да се лично појаве на шалтеру одређене институције, док је циљ Директиве ЕУ о услугама постићи да грађани не морају да долазе на шалтер, него да образац пошаљу и тражене податке затраже од куће или било ког другог мјеста са интернет конекцијом.
Електронска влада
ИДДЕЕА је недавно јавности представила документ у којем је дефинисала области које БиХ треба да уради да би био успостављен такозвани систем електронске владе (E-Government), који је основа за стварање система обезбјеђивања административних услуга грађанима електронским путем. Савјет министара БиХ је у програм рада за ову годину већ усвојио план измјене прописа о јединственом матичном броју, пребивалишту, боравишту и личној карти, како би било омогућено пружање електронских услуга.
ИДДЕЕА је користила документ ЕУ, која је кроз своје директиве успоставила 13 критерија. Они се односе на то да систем мора грађанима бити доступан путем Интернета 24 часа дневно, да мора бити детаљан и садржајан, те да мора грађанима бити једнако доступан на цијелој територији ЕУ. Сви захтјеви грађана морају бити примани путем једноставних електронских формулара, на њиховом језику, те да треба омогућити да свака прихваћена информација има тачан запис датума и времена запримања.Мацан наводи да је овај дио посебно битан.
"Овим се обезбеђује тачан запис када је нека услуга прихваћена и тиме се може измерити да ли је управа ефикасно одреаговала на његов захтев", рекао је Мацан.
Осим ових, европска директива захтијева обезбјеђивање функција размјене и чувања информација и, што је посебно важно, заштиту информација путем криптовања.
Срђан Рајчевић, директор Агенције за информационо друштво РС, каже да је РС у БиХ најдаље отишла у успостављању електронске владе у БиХ. Поред три темељна закона, Закона о електронском потпису, Закона о електронском документу и Закона о електронском пословању, АИДРС је почела са стварањем инфраструктуре за функционисање E-Governmenta .
"Као прву фазу увели смо јединствени портал јавне управе е-српска, на којем грађани засад добијају само информације. У другој фази ће органи јавне управе сами себе промовисати и путем портала пружати услуге грађанима", навео је он.
До средине 2010. године ће, како је рекао Рајчевић, бити, након што буде успостављен PKI (Публиц Кеy Инфраструктуре, односно јавна кључна инфраструктура), емитоване прве серије дигиталних сертификата од стране органа управе. То ће омогућити да се крене са реализацијом онлајн јавних услуга.
Осим тога, Рајчевић наводи да ће у РС већ током ове године бити успостављен јединствени регистар кроз који ће бити увезани сви матични уреди у РС.
"Регистар ће водити Министарство управе и локалне самоуправе, које ће тражити ресурсе ИДДЕЕА које води у својим евиденцијама и гдје су заведени и дигитално потписани", каже он.
ЕУ одмакла у увођењу електронске владе
ЕУ је већ направила велике искораке у пружању онлајн услуга својим грађанима. Већина ствари које се односе на ову област су или имплементиране у потпуности или је процес при самом крају.
ЕУ се сада фокусирала на PSC, односно Поинт оф Сингле Цонтацт (Тачка јединственог контакта). Циљ овог пројекта је учинити пословање у ЕУ још лакшим, на начин да свим привредницима буде омогућено да у другој земљи у којој желе да инвестирају све послове у вези с тим могу обавити на једном мјесту.
"Ова услуга би требало да стимулише прекограничну трговину и пословање кроз поједностављивање процедура и поступака. ПСЦ је најважнији дио тога. Улагањем великих напора земље чланице су оствариле значајан прогрес кроз савладавање препрека које стоје на том путу", наводе на страници Европске комисије.
Као примјер наводе грађевинску фирму из Шведске која жели отворити погон у Шпанији. Представник шведске компаније улогује се на шпански PSC и одатле добија све неопходне информације. Попуњава формуларе, доставља онлајн документацију и подноси апликацију електронским путем. Све дозволе и остале податке такође добија електронским путем кроз шпански PSC, који постају документи са истом тежином као папирнати документи и дозволе са печатом и потписом.
PSC је први пут да су земље чланице правно обавезне да успоставе Е-Government услугу која се може користити и изван граница земље од стране држављана трећих земаља.
Услуге које ће бити пружане тим путем укључују више стотина различитих сегмената, а искључене су само оне услуге које су специјално наведене као искључиве надлежности земаља чланица.
Електронско банкарство
Прва онлајн услуга која је постала доступна грађанима БиХ је онлајн банкарство. У Хyпо Алпе Адриа банци АД Бањалука кажу да тренутно имају око 3.000 физичких лица која у тој банци користе неку врсту електронске услуге.
Свако плаћање, односно трансакција која се остварује безготовински, електронским путем, назива се електронско банкарство. То може бити систем СWИФТ, који служи за међународна плаћања, као и за подизање новца на банкоматима, плаћање картицама на ПОС уређајима, односно продајним мјестима или интернет банкарство за плаћање рачуна путем Интернета. Предности су огромне јер омогућавају да подаци у електронском облику замијене гомилу папира и на тај начин се штеде огромни ресурси, али се штеди и вријеме и новац, јер су електронске трансакције у принципу брже и јефтиније.
У Хyпо банци нуди ову услугу позанту као Хyпонет и за правна и за физичка лица, а која има за циљ да банку и клијента увеже у 24-сатну е-зону, гдје ће клијент са било које локације у земљи и свијету, у било којем временском периоду, гдје постоји интернет веза, бити у стању да контролише стање и промет на својим пријављеним рачунима, провјери изводе и платне налоге, плати све врсте рачуна унутар домаћег платног промета, изврши купопродају девиза и низ других услуга.
Ненад Бадњар из Службе за односе са јавношћу Хyпо банке каже да су ИТ технологије само срце банкарског система.
"Управо су банке те које пуно доприносе и на неки начин 'гурају' грађане, привреду и јавне институције да много активније приступе електронској интеракцији која се сама по себи намеће као нешто неизбјежно у овом вијеку дигитализације", истиче он.
Електронска влада неминовност
И Рајчевић и Мацан истичу да ће у БиХ бити пуно отпора при успостављању ових услуга, јер то обухвата и реформу јавне управе, односно потребу смањења броја особља. Осим тога, старији људи имају отклон према рачунарима и Интернету и тешко се навикавају на нове технологије, а генерално је свијест и информатичка писменост релативно ниска.
Мацан, рецимо, наводи да је и ЕУ прошла кроз сличан процес и да се тамо показало да је отпуштање на једној страни довело до читавог низа прилика и отварања нових радних мјеста у другим областима. Он истиче да улагање у информационо друштво данас представља инфраструктурни дугорочни пројекат који отвара велики број радних мјеста, посебно у области развоја и пружања услуга.
Рајчевић наводи да је то процес који је незаустављив и да га неће бити могуће спријечити.
"Чак и када бисмо ми, познавајући менталитет, жељели да га заобиђемо, ЕУ ће нас тјерати да уђемо у то, и што прије кренемо у то, тим боље", наводи он.
Други велики проблем је релативна незаинтересованост и неедукованост грађана, а Рајчевић то илуструје анкетом коју су у Агенцији недавно спровели, а која показује да само 1,5 одсто грађана користи услугу електронског банкарства.
"То су поразни подаци. Људима је још лакше отићи на шалтер и плаћати него то радити од куће. Али треба едуковати људе и то ће брзо бити поправљено када људи виде које предности им то доноси", каже он.
Мацан наводи да се у случају Е-Govermenta показала предност што је управа у БиХ децентрализована јер се тиме отвара конкуренција између различитих институција, што, како он наводи, води ка убрзању имплементације услуга.
"На примјер, ако МУП Кантона Сарајево или МУП РС уз подршку ИДДЕЕА уведе неку услугу за своје грађане, сигуран сам да ће се и остали потрудити да их стигну и покренути активности да уведу те услуге и својим грађанима", каже он.
Електронски документи су сигурни
Једна од првих јавних електронских услуга која је постала доступна грађанима је биометријски пасош. То је електронски документ у којем се у електронском медију чувају биолошки подаци корисника, који се чувају у посебним базама. У БиХ је од 15. октобра 2009. до 26. фебруара 2010. године издато 77.139 биометријских пасоша.
Када се ради о безбједности електронских докумената и електронских услуга, Мацан каже да ниједан систем није савршен и не нуди апсолутну заштиту, али да је заштита података путем електронских база најбољи и најефикаснији начин. Као примјер Мацан наводи да би евентуални фалсификатор бх. биометријског пасоша морао не само измијенити податке на самом пасошу него и ући у базе података. Мацан каже да је то посебно тешко јер су системи такви да остављају траг кад год неко уђе у систем.
И Рајчевић каже да је сигурност докумената много већа и да ће владе своја тајна документа много боље чувати у електронском облику него у досадашњим фасциклама или сефовима.Бадњар наводи да је електронско банкарство веома сигурно. Као примјер наводи да је Хyпонет, односно систем који користи његова банка, заштићен 128-битном енскрипцијом која штити поруку од било каквог пресретања на путу од сервера до банке или обрнуто.