Независне новине: Упркос паду бруто друштвеног производа, великом броју отпуштених радника, те повећању сиромаштва, просјечна плата у БиХ у вријеме рецесије није доживјела озбиљнију промјену, што указује на непоуздану домаћу статистику, која ствара нереалну слику стања у земљи, оцјењују економски аналитичари.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, просјечна плата у БиХ у новембру прошле године износила је 791 КМ и била је за 1,9 посто већа него у истом мјесецу 2008. године (776 КМ), када је рецесија почела да захвата земљу.
"Из овог произлази да у економској кризи просјечно боље живимо него на почетку њеног избијања, што је апсурдно. Домаћа статистика ствара лажну представу и уноси забуну", констатује Дуљко Хасић, експерт Спољнотрговинске коморе БиХ.
Нереална слика, образлаже Хасић, ствара се тиме што Агенција својим истраживањима обухвата само плате запослених у правним лицима исплаћене у текућем за претходни мјесец.
Предњачи финансијски сектор, на зачељу трговци
Према подацима Агенције за статистику БиХ, највише зарађују запослени у области финансијског посредовања, гдје је просјечна плата у новембру прошле године износила 1.236 КМ. Потом слиједе запослени у дјелатности снабдијевања електричном енергијом, гасом и водом с просјечном платом од 1.127 КМ, те запосленици јавне управе, одбране и обавезног социјалног осигурања 1.107 КМ. Најмању примају запослени у грађевинарству 521 КМ, хотелима и ресторанима 523, те у трговини на велико и мало 541 КМ.
"У овај обрачун не улазе нередовна примања запослених у компанијама, а познато је да је таквих у прошлој години било 20 до 30 посто. Плате су у таквим субјектима умјесто два-три мјесеца у прошлој години почеле каснити четири-пет мјесеци, што очигледно не улази у израчун просјека зарада запослених. Да не говоримо о томе да је у 2009. години 75.000 радника због рецесије остало без посла", појашњава Хасић.
Констатује да је оваква статистика непоуздана за анализе стварног економског стања и доношење стратешких одлука и да очито одговара политичким круговима.
"Не заборавимо да се оваква нереална просјечна плата какву исказује статистика узима као основ за обрачун накнада у надзорним и управним одборима, те за обрачун министарских и других плата", упозорава Хасић.
Агенција за статистику БиХ у својим методолошким објашњењима потврђује да податке о просјечним нето плаћама по запосленом исказује према обављеним исплатама у текућем за претходни мјесец. Подаци о платама, како наводе, прикупљају се извјештајем који се у правним лицима попуњава на основу евиденција о платама. Подацима нису обухваћени запослени у обрту и слободним професијама, као и припадници одбране. Према подацима Агенције, у новембру 2009. у поређењу с истим периодом 2008. године највећи раст просјечних плата забиљежен је у сектору снабдијевања електричном енергијом, плином и водом 8,1 посто.
Хасић сматра да је то резултат повећања примања у електропривредама, које су у прошлој години имале рекордан извоз струје, а оствариле су и завидну добит.
Осим тога, плате су повећане у сектору осталих друштвених, социјалних и личних услужних дјелатности (4,6 посто), те трговини на велико и мало (3,9 посто). Истовремено, највећи пад просјечне плате забиљежен је у пољопривреди (8,2 посто) и рибарству (5,1 посто). У дјелатности финансијског посредовања није било промјена у висини просјечне плате, а на готово истом нивоу као годину раније остале су плате у грађевинарству и прерађивачкој индустрији.