Независне новине: Сви се слажу да је Шведска профитирала уласком у ЕУ, јер је постала дио јединственог економског простора, док је у поређењу са БиХ животни стандард већи за око три пута.
Босе Хедберг, амбасадор Шведске у БиХ, каже да је Шведска учинила одличан потез тиме што је постала чланицом ЕУ и да је тиме поправила свој ионако добар положај.
"Добили смо слободна и отворена тржишта, слободу кретања, могућност да остале земље помогну у стварима које не можете ријешити сами", сматра он.
Према његовим ријечима, Шведска се одрекла дијела свог суверенитета, али, како истиче, тиме је само добила предност на рјешавању проблема које сама ионако не би могла никада рјешавати.
"Чињеница је да смо разумјели да ћемо много проблема које имамо много лакше ријешити ако смо у томе заједно са другим државама. Рецимо, сада имамо огроман проблем у климатским промјенама. То није нешто што можемо ријешити самостално. Осим тога, имамо организовани криминал, трговину људима, финансијску рецесију и тако даље. Схватили смо да је свака земља сама за себе рањива када су у питању ови проблеми. Схватили смо да је боље да те проблеме рјешавамо заједно", каже он.
Поређење основних трошкова у Шведској и БиХ
Иако је Шведска позната као земља високог стандарда, постоји одређена недоумица у БиХ колико је живот у тој скандинавској земљи квалитетнији и бољи него у БиХ.
У намјери да дамо дефинитиван одговор гдје се и колико боље живи, у Шведској или БиХ, посјетили смо Стокхолм и распитали се о животу у том граду. Обишли смо маркете и продавнице и видјели цијене. Видјели смо колико коштају комуналије, превоз и колики су остали трошкови. И онда смо све то упоредили са БиХ.
Просјечна нето плата у БиХ износи око 780 КМ. Стан, уколико га плаћате, коштаће вас мјесечно између 250 и 500 КМ. Мјесечно ћете платити око 50 до 60 КМ струје, док ће вас гријање, просјечно у односу на 12 мјесеци, коштати седамдесетак марака мјесечно.Ако сваки дан купите један хљеб, литру млијека, литру сока, килограм меса и килограм различитог воћа, мјесечно ћете из вашег џепа морати издвојити око 510 марака.Да којим случајем живите у Шведској, просјечна плата би вам износила око 20.000 круна, или око 3.900 марака, од чега треба одбити трећину која одлази на порезе, па вам остане око 2.600 марака.
Изнајмљивање стана у Шведској није нимало јефтино, па ће вас у просјеку стан изаћи између 800 и 1.500 марака, с тим да је у то урачунато и гријање, као и остали комунални трошкови осим струје. Када се ради о трошковима струје, цијена киловата је у децембру у Шведској износила 3,3 круне по киловату, односно 0,60 фенинга. Уз основну мјесечну потрошњу од 500 киловата и годишњу претплату од 480 марака, просјечна мјесечна издвајања за струју износе око 340 марака.
Ако сваки дан купите један хљеб, литру млијека, литру сока, килограм меса и килограм различитог воћа, мјесечно ћете у Шведској морати издвојити око 1.000 марака.Ако саберемо најповољније цијене по ваш кућни буџет, за ове основне трошкове вам у БиХ треба мјесечно између 800 и 900 КМ, што је за око десет одсто више од просјечне плате у земљи. У Шведској бисте за исте трошкове, такође ако узмемо повољније цијене, имали око 2.500 марака, што је мање од просјечне шведске плате.
Мјесечна карта у Стокхолму ће вас коштати око 130 марака, без попуста, док ће у БиХ за превоз бити потребно између 40 и 50 марака мјесечно.
Аса Лундмарк, запосленик Шведског института у Стокхолму, каже да се у Шведској не живи толико добро као раније, али да они који раде и даље немају разлога да буду забринути.
"Морам рећи да је стандард код нас још релативно добар. Ипак, за разлику од раније, сада није лако људима који немају посла, јер су социјална давања знатно мања него прије и о томе се сада у Шведској воде бурне расправе", каже она.
Оно што је у Шведској скупље су здравствене услуге, превоз и стамбени трошкови. Лундмарк каже да у Шведској за дан лежања у болници осигураник плаћа у просјеку 15 марака, док је партиципација за преглед код љекара опште праксе 30 марака, а преглед код специјалисте износи око сто марака.
Животне намирнице
Када се ради о основним животним намирницама, да бисмо направили компаративан преглед, производе смо подијелили у неколико група и онда смо направили поређење.
Литра млијека, јогурта, килограм сира, килограм меса, литра воћног сока у тетрапаку, 1,5 литара обичне воде и 1,5 литара кока-коле у просјеку у Стокхолму коштају око 40 марака. У БиХ ће исте намирнице коштати око 30 марака.
Када се ради о воћу и поврћу – по килограм банане, јабука, мркве, лука, кивија, кромпира и наранџи у Шведској укупно кошта око 26 марака, а у БиХ око 11 марака.
Обични бијели хљеб тежине 650 грама у Шведској кошта око три до четири марке, док је у БиХ та цијена око једне марке.Женско шишање у Шведској кошта око 65 марака, док је у БиХ то око 20 марака. Џепно издање књиге ћете у просјеку у Шведској платити између шест и 15 марака, док је у БиХ цијена између десет и 15 марака. Капућино, који у БиХ кошта између 1,5 до двије марке, у Шведској на јефтинијим локацијама стоји око три марке. Дневне новине, чија се цијена у БиХ креће између пола и једне марке, у Шведској коштају између четири и пет марака.
Јанс, који живи сам, ради у радњи брзе хране у близини централне станице у Стокхолму, и каже да зарађује бруто 16.000 круна, односно око 3.000 марака. Од тога му након плаћања пореза остане око 2.000 марака.
"Моји животни трошкови – стан, струја, ТВ, Интернет и телефон су око 4.000 круна мјесечно. Значи за храну, журке, пиће, цуре, пиво и слично, остаје ми око 7.000 круна. То ипак није лоше. Али ако сањаш о четири 'супер кул' аута, кући с базеном од хиљаду квадрата и огромним плазма ТВ у свакој соби, онда си можда у невољи, али нама осталима рекао бих да иде добро", смије се он.
Јанс истиче да му остане од плате око 2.000 круна, односно око 400 марака "за ставити са стране", те тврди да му није лоше.
Свакодневни живот
Мада је тешко избјећи осјећај субјективности, живот у шведској метрополи је неупоредиво квалитетнији него у било којем бх. граду.Али, за разлику од грађана БиХ, Швеђани се не сраме возити бицикл по граду. Занимљиво је да ћете готово на сваком углу наићи на остављене и зарђале бицикле. Тих старих, напуштених бицикала има толико много да сте у искушењу да помислите да је у Шведској стандард толико висок да људи бицикле користе за једнократну употребу. Иако је током нашег боравка температура била близу нуле, на улици се може видјети невјероватно велики број бициклиста. Бицикл возе сви – од бизнисмена у одијелима и краватама, бакица које за узицу воде псе, па све до сређених младих дјевојака у хеланкама и мини сукњама.
Мада је возни парк осјетно новији и савременији него у БиХ, стиче се утисак да су аутомобили старији него, рецимо, у Њемачкој. На шведским путевима ипак има највише њемачких аутомобила. Готово половина аутомобила су мерцедеси, БМW и аудији. Иза њих слиједе волво, сааб, па јапанска и француска возила.
Пажњу су нам привукле и статуе нагих женских и мушких тијела с експлицитно показаним интимним дијеловима, којих има готово у сваком парку, а постављени су тамо наизглед без икаквог очигледног разлога, осим, можда, да покажу да су Швеђани либералан народ.
Осим интереса за људска тијела, Швеђане интересује и екологија. На риви су постављана два велика мјерна уређаја која мјере количину загађености у ваздуху и чистоћу воде у луци, а добијени подаци су приказани на графиконима који су окачени на инструментима.
Људи су љубазни и жељни помоћи. Као и у већини других европских градова, најтеже послове обављају досељеници. Једино у Норвешкој данас можете видјети Норвежане да мету улице или копају канализацијске водове.
Градски превоз је изузетно добро организован, па су немогуће сцене као, рецимо, у Београду или Сарајеву, гдје на један аутобус или трамвај чека између 200 и 300 људи. На располагању вам стоје топли, чисти и удобни трамваји, аутобуси, тролејбуси и метрои, на које ћете максимално чекати неколико минута. Свако чекање дуже од шест-седам минута обично значи да се десила нека већа хаварија.
За разлику од БиХ, у аутобусима вам се обраћају љубазни и насмијани возачи који су спремни да вам у свему помогну, а већина их говори и енглески језик. Ако којим случајем и не говоре енглески, неће одустати док вам не помогну. Нама је у сјећању остао симпатични возач из Ирана на линији 46 од централне станице до Ваза музеја, који је "само зато што смо земљаци из БиХ" пресјекао пут кроз споредну улицу да би нам помогао да стигнемо на вријеме на наше одредиште.
Занимљиво је и да аутобуску карту можете платити и СМС поруком. Пошаљете поруку на одређени број и упишете ваше одредиште, а када вам стигне потврда, покажете телефон возачу са СМС поруком. На овај начин можете купити карте за сва одредишта за било који град на скандинавском полуострву.
Поређење куповне моћи
И за крај овог прегледа издвојили смо неколико занимљивих података који показују колико грађанин Шведске и БиХ може купити одређених животних намирница за своју плату.
Дакле, Швеђанин од плате може купити око 500 чоколади, 500 кг банана или јабука, 1.900 кг мркви, 900 кг лука, више од 1,5 тона кромпира, 700 кг наранџи, хиљаду литара сокова или млијека или јогурта, хиљаду паковања олвејс уложака, 300 кг прашка за веш, двије тоне воде за пиће, 900 литара кока-коле и готово 400 кг хљеба.
Грађанин БиХ ће се морати задовољити са 395 чоколади, 390 кг банана, 607 кг јабука, 390 кг мркви и исто толико килограма лука, око 1.600 килограма кромпира, 415 килограма наранџи, око 400 литара сокова, 607 литара млијека и 440 литара јогурта, 245 паковања олвејс уложака, 270 кг прашка за веш, 780 литара воде за пиће, 380 литара кока-коле, и око 490 кг хљеба.
Када се ради о осталим трошковима, можемо рећи да Швеђанин може за своју плату да купи чак 250 мушких мајица, 13 пари мушких ципела, жени платити 40 фризирања, купити 250 џепних књига, попити 870 капућина и купити 520 дневних новина.
За разлику од њега, грађанин БиХ може купити 53 мушке мајице, седам пари ципела, жени платити, као и у Шведској, 40 фризирања, купити 52 џепне књиге, попити 525 капућина и купити око 800 дневних новина, што је више него што Швеђанин може да приушти.
Умјесто закључка, можемо рећи да је цијена животних намирница и основних потрепштина осјетно већа у Шведској. Станови и трошкови живота су више него двоструко већи у Шведској, док је плата у Шведској за око 3,5 пута већа, што, све у свему, потврђује податак да Швеђани живе око три пута боље него Босанци и Херцеговци.