Цапитал.ба: Службеници који раде на јавним набавкама убудуће ће морати да имају сертификте за те послове и да документују сваку фазу набавке.
Законом о јавним набавкама донијетим децембра прошле године, који је љетос подржан и пакетом подзаконских аката, предвиђено је да сви наручиоци, од обданишта до јавних предузећа, који у 2010. години имају планиране набавке робе и услуга вриједније од 30 милиона динара, убудуће имају једног или више обучених и сертификованих службеника за јавне набавке.
Уз то, Стратегијом развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору предвиђено је да се пропишу интерне процедуре управљања и комуникације, како би се лоцирала одговорност у процесу јавних набавки и избјегла ситуација у којој службеници који се тиме баве раде по налогу претпостављених, чак и кад је то мимо закона, објашњава Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке.
“Тиме би се увела правила и поставиле основе ове важне и одговорне професије, која захтјева и специфична знања. Стога су Министарство финансија и Управа за јавне набавке развили сертификациони програм, који према оцјени Центра УН за јачање капацитета у области јавних набавки одговара обавезној обуци коју пролазе службеници у Великој Британији”, каже Јовановић.
“Осим оспособљавања службеника за правилно спровођење јавних набавки, како напомиње, неопходно је да се створе услови и одговарајуће окружење које ће им омогућити да се они заиста тако и понашају”, напомиње он.
То, каже, подразумева да се успоставе процедуре, системи и стандарди у раду, као и обавеза документовања свих фаза у јавним набавкама. Да уколико неко изда налог за јавну набавку мимо закона и буде упозорен, о томе остане писани траг.То би имало превентивно дејство, али би и обезбиједило лако и прецизно идентификовање грешака одговорних и олакшало ревизију, констатује Јовановић.
Процјењује се да би Србија требало да има око 6.000 службеника за јавне набавке, што не значи да ће и за толико бити више државних чиновника, јер је обука намјењена прије свега постојећим службеницима.
Недавни извјештај Државне ревизорске институције открио је и још један потенцијални разлог неправилности у трошењу државних пара. Већини државних институција недостају интерне процедуре управљања које су у складу са савременим стандардима и системи интерне контроле њиховог спровођења. Од 25 буџетских корисника који су, по Закону о буџетском систему, обавезни да успоставе систем интерне контроле, интерну ревизију за сада има само пет. Уз то, само су три општине успоставиле квалитет управљања по међународном стандарду ИСО 9001.
“То више није само питање морала и поштовања закона већ прије свега развојно питање. Србији ће предајом кандидатуре за ЕУ бити доступни много већи претприступни фондови, а они државни и органи локалне самоуправе који немају успостављен систем управљања и контроле неће моћи да користе средства за своје пројекте”, упозорава Јовановић, објавио је Б92.