По истраживању Еуробарометра објављеном у новембру, више од три четвртине Европљана слаже се да је корупција у њиховој земљи велик проблем и то углавном због веза између пословног и политичког живота. То је значајан пораст у односу на истраживање из 2007. године, када је 70% испитаника оцијенило да су институције њихових земаља корумпиране.
У Француској је 83% испитаника рекло да корупција постоји у државним институцијама. Анкета је показала да Французи све више осјећају корупцију јер је забиљежен раст позитивних одговора испитаника од 15% за годину дана. У неким другим земљама корупција је већ годинама реалност.
Тако је у Италији чак 89% испитаника рекло да она преплављује институције, што је два посто више него 2007. године. Највеће повећање је забиљежено међу грађанима Финске, гдје је то рекло 32% више грађана него раније, на Малти, гдје је повећање 23%, и у Шпанији, гдје је повећање 13%. Најоштрији према корупцији су грађани нових чланица Европске уније, земаља источне Европе: више од 90% њих убијеђено је да су државне институције у њиховим земљама корумпиране.
У Словенији, Литванији и Чешкој то мисли чак 96%, а у Грчкој 98%. На врху листе "оптужених" за такво стање су политичари: 54% Европљана рекло је да су убијеђени да политичари добијају мито и користе своју позицију да би остварили личну корист.
На листи занимања која су највише корумпирана, према мишљењу испитаника, политичаре слиједе запослени у јавној трговини (52%) и запослени на издавању грађевинских дозвола (51%).
Луксембург, Шведска и Словачка су једине земље у којима је опао проценат перцепције корупције. На слиједећем састанку Европског вијећа у Бриселу очекује се да ће већина вијећника подржати политички оквир за правосуђе и унутарње послове, познат као "Штохколмски програм", који укључује активности на пољу борбе против корупције, објавио је портал reci.ba.