Независне новине: Веб странице без програма рада, основних информација о институцији, валидних е-маил адреса и телефонског контакта, и даље су нормална појава у појединим институцијама јавне управе БиХ. На свим нивоима власти, комуникација са грађанима путем електронске поште је веома лоша, а ако пошаљете е-маил некој институцији упитно је да ли ћете и када добити одговор.
Преузимање личних докумената из општина путем Интернета, што је одавно пракса у ЕУ, у БиХ је могуће тек у неколицини развијенијих општина.
Грађани БиХ разочарани су чињеницом да је та врста комуникације са институцијама и даље у повоју, иако представља бржу и једноставнију комуникацију, уштеду времена и новца.
"У Сарајеву све општине и кантон имају добре веб странице, али када неком пошаљеш е-маил са неким упитом, углавном нећеш добити одговор. Иако је ситуација овдје сигурно боља него у другим градовима још није могуће квалитетно обављати послове са општинама путем Интернета", каже Сарајлија Ален К.
Сматра да се због слабе комуникације путем Интернета свакодневно стварају беспотребне гужве пред шалтерима у општинама и другим институцијама.
Скупштина ХНК нема веб страницу: Активисти Центра цивилних иницијатива (ЦЦИ), кажу да не постоје правила употребе електронске поште или јавног информисања путем веб страница у јавној управи, као ни свијест о уштедама које такав начин рада остварује.
Појашњавају да постоје велике разлике између институција када је у питању тај проблем и да је најгора ситуација у појединим кантонима.
"У Херцеговачко-неретванском кантону (ХНК) ситуација је катастрофална. Све је у принтаној верзији. Влада ХНК има веб страницу, али на њој нема ни програма рада, нити записника. Она је више рекламна страница премијера. Скупштина ХНК нема своју веб страницу. Не знам да ли постоји још иједна скупштина која бар то нема. Све материјале од скупштине добијем у принтаном облику. Једино ако лично одем у скупштину и замолим их, онда ми из стручне службе дају записник снимљен на дискету, још нису савладали технику снимања на ЦД", каже Аленка Бан из ЦЦИ.
Слична ситуација је и у Унско-санском кантону гдје само дио посланика користи електронску пошту и то углавном млађи или високо образовани.
"Премијер и министри који су почетком 2008. године усвојили знања из информатике и почели користити та знања, у овој години као да су на то заборавили и дају објашњења како немају средстава за одржавање веб страница", кажу у ЦЦИ.
Пракса у Парламенту Федерације БиХ није усклађена.
"Дио веб странице који се односи на Дом народа попуњен је свим подацима о делегатима Дома, позивима за сједницу. Комуникација са секретаром Дома народа и другим службеницима обавља се путем е-маила", каже Лејла Дероња из ЦЦИ.
Додаје да Представнички дом још увијек нема комплетиране податке о изабраним представницима.
"Позиве за сједнице и записнике добијамо поштом, иако смо у свим досадашњим извјештајима давали препоруке о потреби увођења праксе за упућивање позива за сједнице и пратеће материјале у електронској форми. Телефонска комуникација са политичарима: Комуникација са политичарима у Параламенту Федерације БиХ сведена је на телефонску комуникацију, с обзиром на то да је то најизвјеснији и најбржи начин да се дође до њих", истиче Лејла Дероња.
"У РС су банке прве институције које су почеле путем Интернета да комуницирају са својим клијентима", каже Бранкица Јанковић, генерални директор маркетиншке агенције "Aquarius Ogilvy".
Међутим, додаје да се и сада дешава да, приликом кориштења електронског банкарства, клијенти мјесецима не добијају одговоре на своје поруке.
"То показује да се поруке као опција у пословању уопште не користе, те због тога ни људи немају навику да их употребљавају, као ни банке, да шаљу одговоре на питања", појашњава Јанковићева.
Додаје да су, за разлику од банака, имали позитивна искуства када су контактирали са градским институцијама, односно градом Бањалука.
"Својевремено смо Административној служби града писали жалбе на одређене комуналне проблеме у граду. Представници службе града су дошли по наше радне колегинице, те их проводили по цијелом граду, како би указали на поменуте проблеме, који су након тога ријешени", каже Јанковићева, додајући да је комуникација путем Интернета изузетно корисна, нарочито онда када се користи у циљу пословања и образовања.
Административна служба града Бањалука је, за разлику од већине других бх. институтција, један од ријетких позитивних примјера, када је у питању комуникација путем Интернета.
У АСГ Бањалука, путем електронске поште од грађана редовно примају приједлоге, упите и захтјеве за поједине услуге, на које редовно одговарају. Како кажу у тој институцији, комуникација путем Интернета је добрим дијелом промијенила начине добијања информација, тако да је за неке клијенте сајт града постао прва и задња адреса на којој долазе до информација.
"Путем нашег сајта, корисници могу добити детаљан опис како, гдје и са којим попратним документима могу добити неку услугу са формуларима. Такође, од 2002. године у дигиталном формату на сајту могу пронаћи и службене гласнике града Бањалуке", каже Невена Благојевић-Подрић, шеф Одсјека за односе с јавношћу Административне службе града Бањалука.
Свакодневно ажурирање: Према њеним ријечима, веб сајт Административне службе града Бањалука има око 1.400 страница, на којима се, поред писаног садржаја, налази и мултимедијална презентација богата сликама, графиконима, видео-клиповима и pdf садржајем.
Додаје да је садржајни дио презентације, који се односи на организацију Административне службе града Бањалука, њене сервисе и живот Бањалуке и Бањалучана у потпуности заокружен још у експерименталној фази, док се сви дневни догађаји и садржаји који имају повремени карактер, као што су регулациони планови, разна обавјештења и праћење реализације пројеката, благовремено презентују на сајту.
"Јавност рада Скупштине града постигнута је редовним праћењем и најавама скупштинских засједања, нацрта битних докумената, програмом рада и закључцима", каже Благојевић-Подрићева, додајући да се информације на том сајту свакодневно ажурирају, када су у питању вијести на насловној страни, прес, сервисне информације, те питања посјетилаца и књига утисака.
На сајту Владе РС, грађани РС, између осталог, могу добити потребне информације у вези са њиховим личним документима, радом и запошљавањем, те социјалним питањима.
"Информације и новости на веб страници се редовно ажурирају те на тај начин омогућавају правовремену информисаност посјетилаца", кажу у Влади РС.
Истичу да се медији и друга јавност о одржавању сједница Владе обавјештавају путем електронске поште.
"Такође, дневни ред сједнице Владе се прије одржавања објављује и на порталу Владе, а након одржавања сједница, најзначајније информације се објављују на интернет порталу у рубрици 'Новости'", кажу у Служби за односе с јавношћу Владе РС.
Како истичу, грађани РС, пословни партнери, медији и представници свих јавности, домаћих и иностраних, своје захтјеве, питања и приједлоге често упућују посредством електронске поште.
Додају да портал Владе РС и странице министарстава значајно олакшавају приступ информацијама и документима од кључног значаја за рад Владе, као што су буџет, економска политика, просторни план, развојни програм, стратегије, закони, одлуке, рјешења и други документи.
Програм рада Владе РС за 2009. годину, објављен је на порталу и доступан свим заинтересованим.
Такође, објављен је и средњорочни програм рада Владе 2007 – 2010. године.
Одговарају на сваки четврти e-mail: Сарајевска агенција ГМС у прошлогодишњем истраживању дошла је до података да запослени у институцијама јавне администрације у БиХ одговарају на сваки четврти е-маил, код 10,34 одсто институција e-mail адреса није валидна, а 3,45 одсто институција није ни имало e-mail адресу истакнуту на званичној страници. Показало се да запослени у институцијама јавне администрације одговарају на сваки четврти e-mail. Од укупно 58 посланих питања путем e-maila, повратни одговор је стигао на њих 24 одсто, док у 62 одсто случајева е-маил с одговором није уопште дошао. Амра Хашимбеговић, директорица агенције ГМС, каже да се ситуација није могла пуно промијенити у задњих годину дана.
"Поражавајућа је чињеница да политичари не разумију да се новац инвестиран у интернет комуникацију исплати, јер нема гужве ни редова у шалтер-салама, услуге су брже и јефтиније. Када смо радили истраживање прошле године јавни органи су имали погрешне званичне e-mail адресе. E-mailove или не користе или их не прегледају, то звучи као црни хумор. За разлику од БиХ, рецимо у Хрватској, не можеш ући ни у једну институцију ако се ниси претходно најавио e-mailom", каже Хашимбеговићева.
Додаје да у многим институцијама имају нову опрему коју не користе.
"У неким државним институцијама имају супер компјутере и стоје им у канцеларијама као модни детаљ. Послије истраживања, добили смо критике неких политичара, као шта ми то мјеримо јер су они на услузи грађанима. Правдају се неписменошћу народа. Треба проћи много времена да дођемо на неки нормалан ниво", каже Хашимбеговићева.
Златан Мулабеговић, директор едукацијске фирме "Алгебра", каже да је највећи проблем што не постоји национална стратегија информатизације јавне управе.
"Постоји само као препорука, али не и као обавеза. У задњих десет година у западним земљама је незамисливо да упосленик у јавној управи не користи Интернет. Код нас је комуникација путем Интернета са јавном управом на самом почетку и то је, у ствари, неки први корак у тој комуникацији. Тај први корак заживио је на државном нивоу, али на нивоу ентитета, а поготово кантона и општина је катастрофалан. У развијеним земљама путем Интернета се аутоматски овјеравају и подижу документа, те плаћају казне. Ми смо још предалеко од тог нивоа", каже Мулабеговић.
Један од приоритета: Додаје је БиХ далеко од нивоа информатичке писмености и од земаља у региону.
"Европска унија је увела стандард ECDL који подразумијева сет знања из информатике. Тај цертификат представља информатичку писменост. По броју издатих цертификата пуно заостајемо. У Хрватској се годишње изда од 15 до 25.000 цертификата, а код нас од двије до три хиљаде", каже Мулабеговић.
Ведрана Фалаџић, портпарол Уреда координатора за реформу јавне управе, каже да је увођење информацијско-комуникацијских технологија у јавну управу један од приоритета за БиХ, те да је Уред координатора припремио два пројекта из ИТ области, 'Израда оквира интероперабилности' и 'One stop shop'.
"Реализацијом пројекта 'Израда оквира интероперабилности2 бит ће дефинисани темељи за развој и повезивање садашњих и будућих софтверских компоненти, које ће се развити у оквиру јавне управе, као што су разни регистри, услуге за крајње кориснике. Пројекат 'One stop shop' подразумијева изградњу и успостављање инфраструктуре потребне за стабилно и ефикасно функционисање електронске управе у Брчко дистрикту БиХ", каже Фалаџићева.
Истиче да у складу са стратегијом реформе јавне управе у БиХ, УНДП води пројект 'еВлада' чија је прва фаза завршена.
"Као једна од кључних услуга система 'еВлада', веб портал Вијећа министара БиХ омогућава грађанима БиХ једоставан и брз приступ информацијама. Уведен је систем 'Сједница без папира', а коначном реализацијом тог пројекта сви документи, одлуке и закони бит ће грађанима доступни посредством веб страница. Друга фаза тог пројекта тиче се израде и примјене система управљања грантовима у министарствима финансија БиХ, РС и ФБиХ", појашњава Фалаџићева.
Јавна управа
Јавна управа у БиХ обухвата државну, ентитетску, кантоналну, локалну и управу Брчко дистрикта. Институције јавне управе су министарства, локалне административне службе и друге институције које обављају управне и стручне послове. Државна управа БиХ обухвата девет министарстава и друге управне институције. Ентитетска управа у БиХ обухвата 16 министарстава и више других управних институција ФБиХ и 16 министарстава и друге управне институције РС. Кантонална управа у ФБиХ обухвата министарства и друге управне институције у 10 кантона. Локална управа обухвата административне службе у општинама и градовима. БиХ има 141 општину, од чега је у ФБиХ 79, а у РС 62 општине.