Ослобођење: Владе се мијењају, али гломазна, неучинковита и скупа државна администрација остаје. То је проблем с којим се у овој регији суочавају готово све државе. Проблем како у Хрватској сузити бујање броја запослених у државној управи и јавном сектору покушавају сада ријешити и Влада премијерке Јадранке Косор. Но, конкретан начин на који ће бити ријешен проблем прекобројних државних службеника и чиновника још је нејасан.
Реформа државне управе у Хрватској је нужна и због уласка земље у Еуропску унију. Међутим, и питање динамике провођења реформи је исто тако још отворено.
Пракса
Након потписивања споразума о социјалном партнерству прије неколико дана у Загребу, који практички значи да у подручју државне управе и јавног сектора нема отказа без сугласности кандидата, премијерка Косор је прокоментирала да се о овим реформама више не размишља на начин можемо ли или не можемо, него да се такве реформе морају направити.
Болно и тешко, то су ријечи којима се овај процес описује у јавности. Управо под притиском јавности у данима драстичног ребаланса државног прорачуна и прича о свеопћој штедњи, из Владе РХ најављено је укидање око 150 градова и опћина. Но, како се чини, од тога се засад дефинитивно одустало.
Тврди се да је такву намјеру немогуће провести у пракси прије идућих локалних избора. Тај процес је дуг, кажу стручњаци, па илустрације ради, наводе примјер Шведске, гдје су се чак 5 година бавили реализацијом сличних идеја.
Но, држава је сада у озбиљним господарским проблемима. Издаци за гломазни државни апарат све више су терет за буџет ионако пун рупа. Оволико људи на државним јаслама тешко да себи може приуштити и држава пуно богатија него што је Хрватска, истиче се у јавним дебатама.
Ове расправе трају већ годинама, али се сада доводе до врхунца. Таква ситуација дугорочно је неиздржива, тврде и стручњаци, мислећи на армију државних службеника и чиновника.
Или их је превише, или раде премало, оцјењује се у неким другим анализама.
Између 20.000 и 50.000 отказа
Запослени у разним гранама хрватског господарства ових дана дрхте због кризе и могућности добијања отказа.
До краја ове године процјењује се да ће најмање 20.000, анајвише 50.000 радника у Хрватској остати без посла. Али дјелатници у државној управи и јавном сектору не пате од таквих ноћних мора. Јер се за плаће око 240.000 државних чиновника и службеника из државног прорачуна РХ сваког мјесеца издваја око 2,5 милијарди куна.
Истодобно, све чешће говори се отворено о реформама. Док једни тврде да прекобројне чиновнике треба под хитно поотпуштати, други мисле да људи у ј државној управи и јавном сектору има заправо премало, али да се учинковитост и стручност морају стимулирати а да на лијеност или неучинковитост треба одговорити дестимулативно.
Јавност се активно укључила у ову расправу која постаjе све интензивнија. Ревитализирају се сјећања на покушаје, намјере и обећања свих претходних хрватских влада које су у прошлости покушавале ријешити тај проблем. Али, без успјеха, наглашава се у овим подсјећањима. У недавном потписивању споразума између Владе РХ и синдиката види се настојање актуалне Владе да се у реформама избјегну грешке претходника. Коалицијска Влада покојног премијера Рачана своједобно је подијелила отказе у државним службама, али пошто су ондје запослени заштићени колективним уговорима, држава им је на крају баладе морала исплатити компензацију од више стотина милијуна куна. У свјетлу најава великих реформи, откривено је и неколико невјеројатних детаља. Наводно држава уопће не зна колико има службеника, па је сукладно томе и бројка чиновника којима би требало подијелити отказе непозната. Уочена је разлика у подацима о броју државних чиновника која износи око 13.000. Потјечу из два извора, један је службени (министарство управе, основано прије 3 мјесеца), а други извор је неслужбени, али исто тако ради се о једном министарству. Како се тврди, Влада наводно није сигурна има ли у државној управи заједно с полицијом 52.000 или 65.000 дјелатника.
Тренд
У школству и здравству запослено је око 180.000 људи а у прекобројним градовима, опћинама и жупанијама има око 3.700 запосленика. Оно што је по свим изворима исто, то је податак да је у првих 9 мјесеци ове године за плаће у државној администрацији и јавном сектору исплаћено 7 посто више новца. А то је тренд који се понавља из године у годину.
"Све је више оних који дају налоге, а све мање људи који заиста раде", изјавио је за локалне медије један запосленик државне управе.
Грађани опет очекују да имају стручну и учинковиту државну управу по мјери грађана, а не гомилу службеника који по цијели дан испијају кавице, што је најчешћа слика која се становницима Хрватске створи пред очима на спомен државних службеника.