Ријеч је о кредитима који су нашој земљи одобрени раније, а неки од њих, према сазнањима "Дневног аваза", датирају још из 1998. године, преноси БХРТ. Подаци говоре да је ФБиХ задужена с близу 900 милиона КМ, РС с близу 600 милиона, док је Дистрикту припао, у поређењу с ентитетима, безначајан износ. Највеће износе кредита одобрили су Европска банка за обнову и развој (EBRD), више од 850 милиона, затим Свјетска банка, више од 350 милиона, а међу већим кредитима је и онај који је одобрила шпанска влада у износу од око 140 милиона марака. Скандалозна је чињеница да је само због камата и трошкова на неискориштена средства (commitment fee) држава БиХ изгубила тачно 16.833.108 КМ.

Само 2008. године плаћено је 4.462.517 КМ – ЕBRD-у 4.034.942, Свјетској банци 222.387, Шпанији 57.340, Аустрији 51.660 и KFW-у 92.494 КМ. Према нашим информацијама, највећи дио плаћених трошкова припада пројекту Жељезнице II због успореног повлачења средстава увјетованог кашњењем процедуре избора консултанта за израду пројектне документације.

Успорена повлачења средстава уочена су и на пројекту "Сарајевска заобилазница" због кашњења главних пројеката и елабората за експропријацију те дугорочног процеса експропријације. Пројект "Електричне енергије" имао је знатно кашњење због дугог процеса ратификације у Парламенту ФБиХ и измјене законске регулативе везане уз организацију електропривредног система. Иначе, commitment fee обрачунава већина страних кредитора, а висина новца који се плаћа зависи, прије свега, од уговореног датума ефективности, али и природе пројекта и динамике којом крајњи корисници троше средства која су им на располагању. То је трошак који се обрачунава на неискориштена, а одобрена средства и као такав је, углавном, уграђен у стандардне увјете пословања инокредитора.

Commitment fee у ЕBRD-у износи 0,5 посто. Такођер, генералним увјетима ове банке дефиниран је и front and fee (једнократна провизија) у износу од један посто зајма, а плаћа се, углавном, по проглашењу ефективности кредита. У Свјетској банци commitment fee је максимално 0,5 посто, а висина ове стопе зависи од процјене одрживости дуга коју Свјетска банка ради за сваку земљу. БиХ је код Свјетске банке плаћала commitment fee по стопи од 0,5 посто (крај 2003. и почетак 2004.), 0,35 (крај 2004. и почетак 2005.), 0,30 (крај 2005. и почетак 2006.), 0,20 (крај 2006. и почетак 2007.), 0,10 (крај 2007. и крај 2008.) и нула посто на почетку ове године.

Уговорени commitment fee код осталих кредитора, код којих се, такођер, БиХ задужила, износе: код KFW-а 0,25 посто, Raiffeisen банке 0,35, код BAWAG-а 0,3 посто…

Државни министар финансија и трезора Драган Вранкић крајем марта упозорио премијера РС Милорада Додика, сада већ бившег челног човјека Владе ФБиХ Неџада Бранковића и ентитетске ресорне министре да "корисници средстава у оба ентитета споро повлаче одобрена им средства" и да се "камата на повучена средства и трошак плаћају из буџета". Овај грчевити позив челницима ентитета упућен је уз Вранкићеву молбу да корисници кредита што хитније "ангажирају средства за намјенске кредите".